Zamislite laboratoriju u kojoj nema sata, a vreme ipak počinje da teče - iz sebe samog. To je bukvalno napravio jedan fizičar u Birmingemu, i rezultat otvara pitanje koje ljudi sebi postavljaju otkako postoji svest: šta je zapravo vreme?

Đovani Barontini sa Univerziteta u Birmingemu objavio je rad u kojem opisuje kako je u laboratoriji stvorio nešto što sam naziva „minijaturni univerzum”. Osnova su 24.000 atoma rubidijuma, ohlađenih gotovo do apsolutne nule - tačke na kojoj materija počinje da se ponaša po pravilima kvantne fizike, a ne po onima svakodnevnog sveta. Ti atomi formiraju takozvani Boze-Ajnštajnov kondenzat, stanje u kojem se hiljade atoma ponašaju kao jedan.

Sistem je bio podeljen na dva dela. Pitanje je bilo jednostavno, ali ogromno: da li vreme mora da dolazi spolja, kao neki univerzalni sat koji otkucava za sve, ili može da izraste iznutra, iz samih promena u zatvorenom sistemu?

Odgovor koji je dobio je fascinantan. Kada je entropija - grubo rečeno, mera nereda - tekla iz jednog dela ka drugom, „unutrašnje vreme” je napredovalo. Kada je razmena usporavala, usporavalo je i vreme. A kada su dva dela došla u ravnotežu, unutrašnje vreme je jednostavno - stalo. Bez spoljnog sata, bez spoljne sile. Vreme je postojalo samo dok se nešto menjalo.

Zašto je ovo važno? Zato što fizika krije jednu neprijatnu tajnu. Gotovo svi osnovni zakoni prirode funkcionišu isto i unapred i unazad u vremenu - jednačine ne znaju šta je „prošlost”, a šta „budućnost”. Pa ipak, mi vreme živimo samo u jednom pravcu. Kafa se hladi, nikad se ne zagreva sama od sebe. Razbijena čaša se ne sklapa nazad. Zašto?

Rad nudi provokativan odgovor: možda strelica vremena, taj osećaj da vreme ide samo unapred, „proizlazi iz neznanja”. Svaki posmatrač, da bi izmerio jedan sistem, mora da se odrekne dela informacija o njemu. I upravo ta žrtva stvara pravac - stvara prošlost i budućnost.

Ovo je zasad eksperiment u kontrolisanim uslovima, a ne poslednja reč o prirodi vremena. Ali ima nešto duboko balkansko u toj ideji. Vreme nije apsolutni gospodar koji otkucava nad nama - ono teče samo tamo gde se nešto menja. Koliko društava na ovim prostorima je stalo upravo zato što je prestalo da se menja? Možda su fizičari u Birmingemu slučajno opisali i ponešto više od atoma.