Osamnaestogodišnjak u predgrađu Stokholma puca u studentkinju koja se vraćala sa smene u restoranu brze hrane. Ubija je. Pogrešna osoba. Nije imao ništa protiv nje, niti je znao ko treba da bude prava meta. Radio je po narudžbini, za pare koje nikada nije video.

To je radni model mreže Fokstrot, organizovane kriminalne grupe povezane sa iranskim režimom, kojoj se pripisuje oko 35 ubistava od 2022. godine naovamo. Specijalnost kuće zove se „nasilje kao usluga". Klijent naručuje, mreža isporučuje, a izvršilac je tinejdžer regrutovan preko društvenih mreža.

Regrutacija kao videoigra

Prema operativnoj grupi GRIM, formiranoj od Evropola baš za ovu pojavu, ceo proces je dizajniran da liči na igru. Pseudonimi umesto imena. Nivo po nivo. Koordinator koji ti šalje mapu i video gde je u šumi zakopano oružje, pa zatim snimak skrovišta sa parama u žbunju. Jedan od učesnika u slučaju u Britaniji koristio je nadimak uzet direktno iz serijala igara „Hitman".

Endi Krag iz Evropola to naziva sistematskim angažovanjem ranjivih mladih ljudi za izvršavanje ubistava. Jedanaest zemalja je već u grupi GRIM: Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Island, Holandija, Norveška, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. To nije lokalni švedski problem koji će ostati severno od Alpa.

Norvežanin koji nije znao koga treba da ubije

Najjasniji prikaz kako funkcioniše sistem je slučaj norveškog tinejdžera, sina dvoje novinara, koji je posle problema sa drogom i psihoze završio u ustanovi za odvikavanje. Tamo je upoznao drugog momka koji mu je ponudio posao preko interneta: ubistvo u Engleskoj za oko 25.000 evra. Narudžbina je došla od šesnaestogodišnjaka sa nadimkom „General".

Organizacija je bila besprekorna. Jednosmerna karta do Mančestera, pomoć za hitni pasoš, vođenje kroz svaku fazu preko aplikacije za šifrovanu komunikaciju, predaja logističkom koordinatoru. Kada se momak smestio u hotel sa oružjem, dobio je poruku: „Sutra imamo mnogo posla." Sutradan je uhapšen. Nikada mu nisu rekli koga treba da ubije. Istražitelji još uvek ne znaju da li je meta bila iz kriminalnog podzemlja ili politički motivisana narudžbina.

Potrošni materijal

Najcinična je knjigovodstvena logika. Švedski istraživački novinar Dijamant Salihu, koji tri godine proučava mrežu, kaže da Fokstrot uopšte ne brine hoće li momci biti uhvaćeni. Naprotiv. „Kada ih uhapsite, oni ne mogu da traže obećane pare, a nismo videli nijedan slučaj da su ovi mladi ubice dobili nešto", kaže on. Regrutuju sve mlađe upravo zato što mlađi ne razmišljaju o posledicama i lakše preuzimaju rizik.

To znači da hvatanje nije kvar sistema. To je deo biznis-plana. Momak ide u zatvor, naručilac ne plaća ništa, a mreža otvara novi oglas.

Kuda ide sve ovo

Lider Fokstrota, Rava Madžid, pobegao je iz Švedske, potom iz Turske, i sada je u Teheranu. Policija veruje da je deo napada izveden za iranski režim, među njima i napad ručnom bombom na izraelsku ambasadu u Kopenhagenu. Salihu kaže da su veze sa Teheranom počele nakon što je Madžid pobegao tamo i morao da sklopi dogovor kako bi živeo slobodno.

Grupa GRIM je za 15 meseci napravila preko 280 hapšenja. Ključni osumnjičeni je uhvaćen u Sulejmaniji u Iraku i čeka se odluka o njegovom izručenju Švedskoj. Ali Madžid je nedostižan dok je u Iranu, a metod već kopiraju rivalske mreže.

Odatle dolazi deo koji nas se tiče direktno. Ovo nije tehnologija koja traži infrastrukturu. Treba aplikacija za šifrovanu komunikaciju, momak od 16 godina sa telefonom i bez izgleda, i neko ko zna koliko vredi njegova želja da bude neko. Balkan ima dovoljno i od prvog i od drugog. Pitanje nije da li će metod stići do regiona, nego ko kod nas uopšte prati ovu temu pre nego što stigne.