Opština Đorče Petrov postaviće fotonaponske sisteme na krovove svih sedam opštinskih osnovnih škola. Projekat se realizuje kroz javno-privatno partnerstvo i, kako kaže gradonačelnik Aleksandar Stojkoski, prvi je te vrste u Makedoniji.

Ključni deo aranžmana: opština ne ulazi sa sopstvenim novcem. Projekat se realizuje bez dodatnog finansijskog tereta za opštinski budžet, a Đorče Petrov će ostvarivati 18 odsto prihoda generisanih od proizvodnje električne energije.

Osamnaest odsto - za koga je dobra ova podela?

Ovo je deo koji zaslužuje pažnju, a u saopštenjima je pomenut samo kao pozitivna brojka. Opština obezbeđuje krovove sedam javnih objekata, izgrađenih novcem građana, i zauzvrat dobija skoro jednu petinu prihoda. Privatni partner nosi rizik i investiciju i zadržava ostatak.

Da li je 18 odsto dobar dogovor? Odgovor zavisi od stvari koje dosad nisu objavljene: koliko godina traje koncesija, ko plaća struju koju troše same škole, šta se dešava sa opremom kada istekne ugovor. Bez tih podataka, procenat je samo procenat.

Stojkoski brani model ovako: „Ovim projektom stavljamo u funkciju krovove škola, proizvodimo čistu i obnovljivu energiju, stvaramo održivije i energetski efikasnije škole, obezbeđujemo nov izvor prihoda koji će se ponovo investirati u projekte od interesa građana."

Ideja je dobra. Krovovi javnih zgrada koji stoje prazni pod skopskim suncem očigledan su resurs, a škole su idealne - troše struju tačno onda kada paneli proizvode najviše. Ako model funkcioniše, kopiraće ga i druge opštine, a to je i poenta pilot-projekta.

Ali kada jedna opština sklapa ugovor koji traje duže od jednog mandata, cela dokumentacija treba da bude javna pre potpisivanja, a ne posle. To nije sumnja prema ovom projektu - to je minimum koji važi za svako javno-privatno partnerstvo.