Francuska se topi, i to bukvalno. 35 regiona je pod crvenim alarmom - najvišim nivoom upozorenja - a vrelina pogađa oko tri četvrtine stanovništva. Temperature se penju do 41 stepena, vozovi se otkazuju, škole zatvaraju, a u zemlji vina čak je i alkohol zabranjen.

Upravo ta zabrana najviše govori o ozbiljnosti. Tokom tradicionalnog muzičkog festivala „Fête de la Musique", koji je lane okupio oko dva miliona ljudi samo u Parizu, vlasti su naredile da se ne služi alkohol na državnim događajima. Razlog je praktičan, ne moralan: „da bi se rasteretile hitne i zdravstvene službe i medicinsko osoblje fokusiralo na najugroženije", saopštile su vlasti. Kad ti jedna država oduzme piće na najvećem letnjem festivalu, znaš da postaje ozbiljno.

Parkovi i bašte u Parizu ostaju otvoreni celu noć da bi ljudi našli malo svežine, a meteorolozi priznaju da ne znaju koliko dugo će trajati toplotni talas. Neizvesnost je gotovo gora od same vreline - ne možeš se pripremiti za nešto čiji kraj niko ne vidi.

A dok Francuska proglašava vanredno stanje zbog 41 stepena, na Balkanu leto sa takvim temperaturama polako postaje normala za koju niko ne proglašava ništa. Kod nas nema crvenih alarma, nema otvorenih parkova noću, nema zabrane alkohola - ima samo saveta da se pije voda i izbegava sunce u podne. Pitanje nije da li će i nas stići takva vrelina, već jesmo li uopšte spremni za nju kada i Francuska, sa svim svojim resursima, jedva diše.