Ljudi američkog potpredsednika Džej Di Vensa već su bili na aerodromu, novinari spremni, desetine službenika Bele kuće već u Švajcarskoj - a onda je sve propalo. Putovanje na mirovne pregovore između SAD i Irana naglo je otkazano u četvrtak uveče.

Pregovori je trebalo da počnu u Oberhornu, Švajcarska, na osnovu memoranduma o razumevanju potpisanog dva dana ranije. Taj dokument otvorio je rok od 60 dana za trajni sporazum o iranskom nuklearnom programu i za obezbeđivanje prevoza nafte kroz Hormuski moreuz. Ali iranska strana, preko svojih agencija, poručila je da prvo traži dokaze da Vašington zaista sprovodi prethodni sporazum pre nego što sedne za novi sto. Dodatno, pominju se i izraelske vojne operacije u Libanu kao razlog da Teheran odloži dolazak svoje delegacije.

Vrhovni lider je odobrio memorandum, ali sa jasnom rezervom - da je Tramp potpisao „iz očaja“ i da, ako američka strana bude prezahtevna u traženjima, sporazum neće proći. Drugim rečima, niko ne veruje nikome, a svi se prave da pregovaraju. To je diplomatija u kojoj potpis na papiru vredi tačno koliko traje do sledeće krize.

Iza čitave priče krije se i jedna vrlo ljudska računica moći. Neuspeh direktno ugrožava Vensov predsednički san za 2028. godinu, a republikanski jastrebovi već nazivaju sporazum kapitulacijom. Sam Tramp je rizik okrenuo na šalu: „Ako uspe, ja ću uzeti zaslugu. Ako ne, kriv je Džej Di.“ U toj rečenici je sadržana cela politika - uspeh ima mnogo očeva, neuspeh je uvek neko drugi.