Deset godina posle referenduma koji je izvadio Britaniju iz Evropske unije, jedna anketa baca hladan tuš na celu priču: većina Britanaca sada smatra da je Bregzit bio greška, a čak dve trećine građana EU bi ih vratile nazad. Razvod zbog koga se obe strane počinju kajati.

Istraživanje, sprovedeno u 15 zemalja EU, pokazuje da 66 posto ispitanika podržava povratak Britanije u blok, sa podrškom koja se kreće od 56 posto u Bugarskoj do 75 posto u Holandiji i Danskoj. Sa druge strane kanala, slika je još mračnija za pobornike Bregzita: Britanci navode štetu po troškove života (66 posto), ekonomiju (65), mogućnosti za mlade (57) i trgovinu (56).

Najzanimljiviji je deo o slobodi kretanja - upravo ono zbog čega su mnogi glasali za izlazak. Sada bi 63 posto Britanaca prihvatilo slobodu kretanja u zamenu za tešnje trgovinske veze, uključujući i 57 posto onih koji su 2016. glasali za napuštanje. Kada su ljudi spremni da vrate baš ono što su odbacili, to nije promena mišljenja - to je priznanje da su obećanja bila prazna.

Političari su odmah otvorili vrata. Francuz Makron je poručio da su „vrata uvek otvorena", španski premijer Sančez je rekao da bi Španija „bez oklevanja" podržala britansko članstvo, a finski Stub je dodao: „Zaista nam treba glas Britanije u Evropi." Da li je ovo iskreno žaljenje ili diplomatsko namigivanje, teško je reći.

Za nas na Balkanu, koji godinama čekamo na vratima te iste Unije kao na šalteru u opštini, priča ima gorku ironiju. Britanija je ušla, izašla, i sada razmišlja da se vrati - dok mi i dalje čekamo da nas puste unutra prvi put. Možda najveća pouka Bregzita nije za one koji su izašli, već za one koji gledaju koliko se lako menjaju pravila kada si već unutra.