Na 26. maja 1751. godine, oko 6 sati uveče, meteorit je pao u selo Domovec blizu Hrašćina, u Zagorskom regionu Hrvatske. Danas, 275 godina kasnije, Hrvatski prirodoslovni muzej obeležava to kao ključni momenat u istoriji nauke - i to nije preterivanje. Tada je prvi put u istoriji bio sastavljen zvaničan dokument sa izjavama svedoka o padu tela iz svemira na Zemlju.

Zvuči sitno. Ali u kontekstu 18. veka, to je imalo revolucionarno značenje. Mnogi naučnici tada nisu verovali da materijali iz svemira mogu da dođu do tla - ideja o kamenju koje pada s neba izgledala je kao seosko sujeverje. Hrašćinski meteorit je izvadio te sumnje iz nauke i stavio ih u dokumente.

Parče meteorita je još uvek sačuvano u kolekciji muzeja. Meteorit je sastavljen od železa sa visokim procentom nikla. Istraživač Alois fon Vidmanštetn je analizirao kristalne strukture u njemu - strukture koje danas nose njegovo ime (Vidmanštetnove strukture). Kasnije se otkrivaju i Nojmanove linije - tragovi intenzivnih sudara u asteroidnom pojasu.

Šta znači ovo za čitaoce koji nisu naučnici? Da je svaki meteorit komad istorije Sunčevog sistema - stariji od planete na kojoj se nalazimo. Kada analiziraš železo iz meteorita, gledaš materiju koja je nastala pre Zemlje, u zvezdama koje su eksplodirale pre milijarde godina. Parče u Zagrebu nije „čudno kamenje". To je svedok kosmičkih događaja.

Muzej će održati besplatno javno predavanje u utorak u 6 sati uveče, pod naslovom „Geološki dokazi za asteroidni udar koji je završio eru dinosaurusa". Prezenter: Zvonimir Drvar, viši kustos u Tehničkom muzeju „Nikola Tesla". Kada imate priliku da slušate 60 minuta o svemirskim udarima koji su promenili kurs života na Zemlji - to nije događaj koji se propušta.