Dvojica američkih vojnika mrtvi, jedan se vodi kao nestao, više ranjenih. Iranske rakete pale su na vazduhoplovnu bazu Muvafak Salti u Jordanu - a u Vašingtonu se više ne pitaju samo kako je Iran pogodio, nego ko mu je pomogao da pogodi tako precizno.

Prema izvorima bliskim istrazi, američke službe proveravaju da li je Rusija iranskoj strani dala obaveštajne podatke - satelitske snimke, radarska očitavanja, tehničku pomoć - kako bi probila američke protivvazdušne sisteme. Direktnih dokaza nema. Ali pitanje je postavljeno, i to samo po sebi kazuje mnogo o tome kuda je otišao svet.

Rakete koje menjaju pravac u poslednjoj sekundi

Ono što je uznemirilo američke analitičare nije broj raketa, nego njihovo ponašanje. Iranski projektili pokazali su sposobnost da menjaju trajektoriju, visinu i ugao udara neposredno pred cilj - manevar koji skraćuje vreme za presretanje i ostavlja odbrambene sisteme bez dovoljno sekundi da reaguju. To nije tehnologija koja se kupuje na pijaci. To je tehnologija koju te je neko naučio da koristiš.

Iranski napadi, prema istim izvorima, sistematski udaraju po radarskim i komunikacionim sistemima širom Jordana, Katara, Kuvajta, Bahreina, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ne slučajne mete - nego upravo one procepe koji daju oko i uho američkoj vojsci u regionu.

Moskva, Peking i jedan list iz marta

Sumnja prema Rusiji ne pada iz vedra neba. Još u martu jedan američki finansijski list pisao je da je Moskva ranije prenela iranskoj strani satelitske snimke i tehnologiju za bespilotne letelice. Sada se na spisku sumnjivih nalazi i Kina - preko koordinacije obaveštajnih satelita.

Zvanični stav ostaje oprezan: javni dokazi za direktno rusko ili kinesko učešće u ovom konkretnom napadu nisu prezentovani. Ali kada tri od najvećih vojnih sila na planeti sumnjaju da ih obaveštajne mreže prepliću protiv četvrte, reč „opreznost” zvuči kao diplomatski izraz za nešto mnogo veće.

Trampov odgovor

Predsednik SAD naredio je odmazdne udare na iranske nadzorne kapacitete, vojnu logistiku, skladišta oružja i pomorske resurse. Ciklus udar-odmazda-udar koji Balkan savršeno prepoznaje - samo se ovog puta igra raketama koje lete preko kontinenata, a ne preko granica.

Za čitaoca ovde pitanje nije da li je ovo daleko. Pitanje je koliko dugo jedna ovakva računica ostaje „nečiji tuđi problem” pre nego što počne da kroji cene, saveze i mir čitavog jednog regiona. Balkan zna ovu scenu napamet: velike sile igraju svoje igre, a male zemlje plaćaju posledice.