Problem sa kafom uveče nije samo to što ne možeš da zaspiš - nego to što i kada zaspiš, mozak se zapravo ne odmara onako kako misliš. Istraživači sa Medicinskog univerziteta u Vroclavu otkrili su da kofein menja sam način na koji mozak spava, a ne samo da li spava. I upravo to je opasnije, jer ga ne primećuješ.

Ključni pojam je plitak san. Telo može da provede osam sati u krevetu, a mozak da se ne obnovi potpuno - i čovek da nema pojma o tome, jer nema očiglednog simptoma poput nesanice. Spavaš koliko treba po satu, budiš se umoran, i ne znaš zašto. Odgovor je možda u šolji koju si popio popodne.

Istraživači su koristili elektroencefalografiju - snimanje moždane aktivnosti - da bi izmerili kvalitet sna dublje od površine. „EEG nam omogućava da vidimo ne samo da li čovek spava, nego kako spava mozak", objašnjava profesorka Donata Kurpas. Analiza je pokazala smanjenu aktivnost sporih talasa, važan pokazatelj dubine i obnoviteljske moći sna.

Ali tu istraživanje ne pada u laku zamku da kaže „kafa je loša". Naprotiv. Efekti mnogo zavise od godina, metabolizma, zdravlja, nivoa stresa i lične osetljivosti - jutarnja kafa za nekoga može biti isto toliko problematična koliko večernja za drugog. „Kofein nije ni dobar ni loš", kaže Kurpas, „nego biološki aktivna supstanca čiji efekti zavise od doze, doba dana, godina, načina života, kvaliteta sna i lične osetljivosti." Drugim rečima: ne pitaj da li ti kafa škodi, pitaj kada i koliko - odgovor je drugačiji za svakoga.