Ako naručujete jeftine stvari iz stranih onlajn-prodavnica, vreme „besplatno do vrata" polako se završava. Od 1. jula 2026, Evropska unija uvela je fiksnu carinu od 3 evra po stavci na pošiljke koje dolaze izvan EU. A do 1. novembra priprema se i dodatna dažbina za rukovanje, čija tačna visina još nije određena.

Važan detalj koji će mnogi naučiti tek kada im stigne račun: tri evra se naplaćuju po stavci iz carinske deklaracije, ne po paketu. Pet istih majica je jedna stavka - 3 evra. Ali jedna majica, jedna tašna i jedan par cipela su tri stavke - 9 evra, bez obzira što je sve to došlo u jednom paketiću. Kod manjih porudžbina, dažbina lako može da premaši vrednost same robe.

Formalno, obaveza pada na onlajn-platforme i prodavce. U praksi, svi znamo ko plaća na kraju. „Fiksna carina uvek će pasti na trošak primaoca", priznaje savetnica iz carinske uprave - rečenica koja je poštena upravo zato što se ne trudi da je ulepša. Zavisno od sistema, dažbina se naplaćuje ili odmah pri kupovini, ili kasnije kada ti kurir zakuca na vrata.

Ovo nije prvi udar na jeftine uvozne pošiljke. Porez na dodatu vrednost na pakete iz trećih zemalja važi još od 2021, a sada nova fiksna carina zamenjuje raniji prag od 150 evra ispod kojeg je uvoz prolazio lakše. Meta je jasna - zategnuti kontrolu nad poplavom miliona malih pošiljki iz Azije koje godinama ulaze gotovo neoporezovano.

Za kupce na Balkanu priča ima dvostruko dno. Zemlje izvan EU, kao Makedonija, ne uvode ove dažbine direktno, ali platforme retko drže posebna pravila i cene za svako malo tržište - najlakše im je da podignu cene za sve. A oni koji naručuju na adrese u EU već će to direktno osetiti. Velike platforme verovatno će početi da otvaraju magacine u samoj Uniji da bi zaobišle deo dažbina - što znači da će i ovaj račun, kao i obično, najviše platiti oni koji imaju najmanje.