Zvanična verzija glasi: krijumčarske mreže raznele su lažne glasine o azilu i desetine hiljada ljudi krenule su ka Seuti. To je formulacija koja ne objašnjava ništa. Jer Maroko godinama pokazuje da kada hoće - tu granicu drži. Pitanje nije kako su ljudi prešli. Pitanje je zašto ih tog dana niko nije zaustavio.

Kriza je izbila deset dana pošto je španski premijer Pedro Sančez otputovao u Alžir - glavnog regionalnog rivala Maroka. Tokom posete, Madrid i Alžir najavili su ojačane diplomatske veze, a Alžir je pozicioniran kao vodeći snabdevač prirodnog gasa za Španiju. Deset dana kasnije, granica kod Seute se otvara.

Ovo se već desilo jednom

U maju 2021. godine oko 8.000 ljudi ušlo je u Seutu za dva dana, plivajući i preskačući barijere, dok su marokanske snage uglavnom stajale po strani. Španska ministarka odbrane Margarita Robles tada je otvoreno optužila Rabat da koristi migraciju kao - njena reč - iznudu.

Razlog je bila Zapadna Sahara. Španija je tajno dozvolila Brahimu Galiju, lideru Polisarija koji se bori za nezavisnost Sahare, da se leči u španskoj bolnici. Maroko, koji Zapadnu Saharu smatra svojom teritorijom, odgovorio je popuštanjem granične kontrole. Odnosi su se popravili tek 2022. godine, kada je Madrid podržao marokansku autonomističku ponudu za teritoriju.

To je čitav mehanizam, dokumentovan, sa datumima. Kada Madrid napravi korak koji se Rabatu ne dopada, Seuta postaje poruka.

Analitičari nisu ubeđeni u slučajnost

Rikardo Fabijani iz Međunarodne krizne grupe smatra da Maroko možda kažnjava Španiju zbog novog približavanja Alžiru, koji podržava Polisario i samoopredeljenje Sahare. Niko nema dokaz. Svi imaju presedan.

Priča ima i izraelsku dimenziju. Maroko je normalizovao odnose sa Izraelom 2020. godine preko američkog posredovanja i zauzvrat dobio priznanje svojih pretenzija na Saharu. Izraelski ambasador u UN Deni Danon kritikovao je Španiju što zadržava afričke enklave, na šta je španski ministar transporta Oskar Puente odgovorio oštro. Saharska aktivistkinja Sumara Teš Sidi ukazuje upravo na ovaj čvor - Španija i Alžir, Izrael i Palestina, Maroko i Vašington, svi u istoj rečenici.

Zašto ovo nije daleka priča

Balkan zna ovu igru sa obe strane. Granica kao sredstvo za pregovore nije severnoafrički izum - to je alat koji koristi svako ko drži teritoriju kroz koju neko drugi želi da prođe. Razlika je samo u tome ko drži ručicu i šta traži zauzvrat.

Da li je Maroko namerno otvorio granicu? Javne potvrde nema i verovatno je neće ni biti. Ali kada jedna država godinama dokazuje da može da zapečati granicu, a onda ta granica popusti tačno deset dana posle poteza koji je najviše nervira - onda traženje dokaza postaje učtivost, a ne skepticizam.