Dok je svet gledao finale Svetskog prvenstva, rusko Ministarstvo odbrane odlučilo je da pošalje svoju poruku - i ona nije imala veze sa fudbalom. Posle kombinovanog napada na Kijev, Kijevsku oblast i Odesku oblast, Moskva je objavila fotografiju sa natpisom „Danas svakako nije finale” i dodatkom: „Ovo nije fudbal.”

Ton je nameran. Poruka nije vojna nego psihološka - osmišljena da pokaže da dok jedni navijaju, drugi gaze gas. To je scena koju Balkan dobro poznaje: moć koja želi da bude viđena, koja ne gađa samo mete, nego i nerve.

Prema saopštenju, ruske snage tvrde da su pogodile vojno-industrijske objekte, logističke centre i skladišta goriva, navodno korišćene za proizvodnju raketa i dronova za ukrajinsku vojsku. U Kijevu se kao mete navode preduzeća „Radioniks”, „Specoboronmaš” (u sklopu holdinga „Artem”), fabrika „Meridijan” nazvana po Sergeju Koroljovu i „Ouklajn”. Moskva tvrdi da ona proizvode navigacione sisteme i delove za napadne dronove.

Ministarstvo je označilo i inovacioni terminal „Nove pošte” u Kijevu kao metu, tvrdeći da su se tamo skladištile komponente za dronove i sistemi za radio-elektronsko ratovanje. Pogođen je i logistički centar u Tarasovki u Kijevskoj oblasti, kao i rezervoari sa gorivom u luci „Južni” u Odeskoj oblasti.

Nijedan od ovih navoda ne može nezavisno da se potvrdi - tvrdnje o „visokopreciznom oružju” i „svim pogođenim metama” standardan su deo svakog ovakvog saopštenja, bez obzira koja strana ga izdaje. Baš zato vredi biti oprezan: u ratu, prva žrtva je uvek proverljivost.

Ono što ostaje jeste ton. Kad jedna država svoje rakete pakuje u poruku za fudbalsko finale, to nije informacija - to je predstava. A predstave se prave za publiku. Pitanje je samo da li ta publika sedi u Kijevu, u Moskvi, ili pred svakim ekranom u svetu koji je čekao loptu, a dobio dim.