Nemačka je odlučila gde će graditi svoja četiri istraživačka centra za fuzionu energiju. Suma: do devet od ukupno 18 milijardi evra iz takozvane „Visokotehnološke agende". Cilj: struja po ceni od dva do devet centi za kilovat-sat. Za poređenje, prosečna cena za domaćinstva na svetskom nivou je oko 17 centi.

Savezna ministarka za istraživanje, Doroteja Ber, rekla je ono što se obično ne kaže ovako otvoreno: SAD i Kina do sada su imale neprikosnovenu prednost u ovoj oblasti, a nova agenda daje Nemačkoj „realnu šansu" da bude konkurentna. Znači - Berlin priznaje da zaostaje. To je iskrenije od većine saopštenja o novim tehnologijama.

Šta je fuzija i zašto je razlika važna

Fuzija spaja laka atomska jezgra u teža. Fisija, ona u postojećim nuklearnim centralama, cepa atome. Razlika nije akademska: fuzija nosi minimalan rizik od havarije. To je princip po kome Sunce stvara toplotu.

Naučni dokaz da funkcioniše dobijen je 2022. godine u Kaliforniji, kada je laserima stvoreno više energije nego što je uloženo u samu reakciju. Od tada je trka otvorena. U svetu ima skoro 80 privatnih startap kompanija u ovoj oblasti.

Tri modela, tri strategije

SAD prednjače sa preko 40 privatnih kompanija i kapitalom preko šest milijardi dolara, oslanjajući se na tehnološke gigante poput OpenAI, Microsoft i Google i na saradnju sa nacionalnim laboratorijama. Američki Helion Energy ima već potpisan komercijalni ugovor sa Microsoftom za isporuku struje iz fuzije, sa rokom oko 2028. godine.

Kina primenjuje državni model - fuzija je proglašena nacionalnim prioritetom. Drži svetske rekorde u održavanju stabilne ultra-guste plazme na svom „veštačkom suncu", reaktoru EAST, a prošle godine je osnovala nacionalni konzorcijum koji radi na industrijskom prototipu, sa najavljenom komercijalnom primenom tokom 2030-ih.

EU je domaćin najvećeg naučnog projekta na svetu - reaktora ITER koji se gradi na jugu Francuske, finansiranog od konzorcijuma 35 zemalja među kojima su SAD, Kina, Rusija, Indija, Japan i Južna Koreja. Velika Britanija je uložila 2,5 milijardi funti u sopstveni nacionalni fuzioni program.

Gde idu nemački novci

Prvi od četiri centra namenjen je magnetnoj tehnologiji, sa testiranjem tricijuma kao goriva. Istraživački reaktori su u Garhingu i Grajfsvaldu, pod upravom Instituta „Maks Plank" za fiziku plazme. Drugi centar je fokusiran na lasersku tehnologiju - na sitne granule goriva koje se pale pri fuziji, što je i srce procesa i jedan od najvećih tehničkih izazova. Treći, na Tehnološkom institutu u Karlsrueu, radi na materijalima i gorivu, budući da reaktor mora da izdrži temperature preko 100 miliona stepeni.

Još nije utvrđeno koje je gorivo najprikladnije, što znači da nije poznato ni koliko će radioaktivnog otpada stvarati fuzija, ni koliko je dug njegov poluraspad. Te nepoznanice nisu fusnota - od njih zavisi da li će javnost prihvatiti tehnologiju.

Obećanja i šta stoji ispod njih

Bavarski premijer Markus Zeder obećao je 400 miliona evra - ali pod uslovom da njegova pokrajina dobije projekat. Istovremeno poziva vladu kancelara Fridriha Merca da ulaže više, tako što će uštedeti na „prekomernim socijalnim izdacima".

Eto prave cene u ovom saopštenju, i nije izražena u centima po kilovat-satu. Fuzija je još uvek daleko od realne alternative, odluku o tehnološkom pristupu Berlin će doneti tek sredinom tridesetih godina - a račun za štednju već je adresiran na socijalni budžet. Kompanije lobiraju za podršku, obećavajući ogromne domaće investicije.

Ako uspe, ovo je čista i praktično neograničena energija za celu Evropu - i za region koji struju uvozi po cenama koje diktira neko drugi. Ako ne uspe, neko će ipak uzeti tih devet milijardi. Vredi pratiti koja se od te dve stvari događa.