Osamdeset godina po kraju Drugog svetskog rata, hiljade Nemaca odjednom otkrivaju nešto što su njihove porodice ceo život krile - da su baba, deda ili roditelj bili članovi nacističke partije. Razlog je digitalan: milioni članskih kartona NSDAP-a konačno su postali dostupni za pretragu preko interneta.

Zapisi su dugo bili zaključani iza strogih nemačkih zakona o privatnosti. Njihova sudbina je gotovo filmska - bili su na putu ka uništenju u poslednjim danima rata, dok ih američka vojna intervencija nije spasila. Otkako ih je Nacionalni arhiv SAD-a objavio, veliki nemački mediji lansirali su javne alate za pretragu, i reakcija je bila masovna - stigle su hiljade poruka od čitalaca koji su pronašli svoje pretke u spiskovima.

Istraživač Jirgen Falter otkrio je da se njegova sopstvena majka, liberalna katolikinja, učlanila 1940. godine - tajna koju je krila ceo život. „Milioni Nemaca decenijama su želeli da veruju da njihove porodice nisu bile umešane u nasilje i zločine", kaže se u jednom tumačenju. „Sada, osamdeset godina posle rata, mnogi počinju da preispituju tu tabu-temu i porodične legende."

Datum učlanjenja kazuje mnogo - oni pre 1933. verovatno su bili ideološki ubeđeni, dok su oni posle 1933. često tražili karijeru ili zaštitu. Ali najvažnija je sama spremnost da se istina pogleda u oči. I tu leži pitanje koje se tiče svih nas na Balkanu: koliko nam je lako da otvorimo svoje arhive, da priznamo šta su uradili naši, umesto da ih branimo kao heroje? Tuđu prošlost uvek je lakše suditi. Sopstvena traži hrabrost koju retko imamo.