Dok Skoplje broji pala stabla, istok zemlje budi se u sasvim drugačijoj slici. U Štipu, silni vetar jačine uragana odneo je deo krovne konstrukcije Kliničke bolnice - ne na nekoj napuštenoj zgradi, već na mestu gde ljudi dolaze kada im je najteže.

Posledice nisu apstraktne. S ortopedskog odeljenja moralo je da se premesti oko 15 do 20 pacijenata u druge prostorije zbog opasnosti od curenja vode. Zamenica direktora Biljana Eftimova uverava da su bolesni smešteni na suva mesta bez curenja, i da ortopedija i intenzivna nega rade smanjenim kapacitetom dok traju adaptacije. Drugim rečima: bolnica funkcioniše, ali s krpljenjem.

Šteta nije samo štipska. U Svetom Nikoli vatrogasci su intervenisali više puta - za požare na travi i za pala stabla koja su blokirala puteve. U Probištipu je aktiviran opštinski krizni štab, a ekipe raščišćavaju posledice. Svuda ista scena: institucije koje trče po nevremenu umesto da ga dočekaju spremne.

I tu dolazi deo koji najviše boli. Umesto sistemske procene štete, teret se prebacuje na građane. Opština Probištip poziva oštećene da sami prijave štetu na svojim imanjima i poljoprivrednim kulturama - s rokom do 24. jula i s celom fasciklom dokumenata: zahtev za uvid, izjava da imovina nije osigurana, kopija lične karte, transakcioni račun, dokaz o vlasništvu, fotografije oštećenih vozila, procene za popravku.

I na kraju, rečenica koja kazuje sve: „Neblagovremeno dostavljena i nekompletna dokumentacija neće biti razmatrana." Znači, čovek kome je vetar odneo krov sada trči po šalterima, skuplja papire i trudi se da ne zakasni - da bi možda dobio nešto nazad. Kad institucija nije uspela da spreči udar, bar da ne otežava onome ko ga je podneo.