Svaka država ima plan za smrt svog poglavara. Malo njih priznaje da je plan sastavio sam pokojnik. Norveška to priznaje otvoreno: protokol koji će se izvesti 9. septembra u Oslu zove se „Operacija K”, slovo dolazi od norveškog Konge - kralj, a veliki deo scenarija Harald Peti je sredio dok je još bio živ.

Plan je izrađen u tamošnjem Ministarstvu spoljnih poslova i obuhvata sve - od trenutka smrti do poslednje lopate zemlje. Aktiviran je 28. avgusta, kada je potvrđena kraljeva smrt. Otada Oslo ne radi ništa drugo osim što izvršava tekst koji mu je dat.

Scenario po minutima

U 12 časova kovčeg izlazi iz Kraljevske palate u crnom vojnom vozilu, prekriven kraljevskim standardom, krunom i mačem kraljevine. Sa Akershusa i sa vojnih objekata pada 21 topovski hitac. U 13 časova cela zemlja ćuti jedan minut - početak i kraj označavaju tri crkvena zvona. U 14 časova druga, manja povorka nosi kovčeg do kapele u tvrđavi Akershus, gde je obred samo za porodicu. Grob je u kripti ispod crkve tvrđave.

Oko 2.000 vojnika stajaće na ključnim tačkama maršrute. Obezbeđena osa vezuje tri mesta koja drže priču: palatu, katedralu i tvrđavu. Šest generala i admirala, među njima i načelnik odbrane Ejrik Kristofersen, prate kovčeg. Po gradu se postavljaju džinovski ekrani za one koji neće ući unutra.

Ko dolazi

Sedam od deset monarhija sveta potvrdilo je prisustvo. Švedska šalje četiri generacije odjednom. Danska dolazi sa kraljem Frederikom i kraljicom Meri, prestolonaslednikom Kristijanom, bivšom kraljicom Margrete i princezom Benediktom. Holandija sa Vilemom-Aleksanderom, Maksimom, prestolonaslednicom Amalijom i Beatriks. Španija sa Felipeom, Leticijom i kraljicom Sofijom. Belgija, Monako, Lihtenštajn. Iz Japana dolazi prestolonaslednički par Akišino i Kiko - što je za japanski dvor daleko veći gest nego što izgleda spolja.

To nije povorka tuđih gostiju. To je spisak porodica koje su međusobno rodbina i koje se vekovima drže jedne drugih. Sahrana jednog kralja je jedina prilika kada se svi zajedno fotografišu, i svi to znaju.

Šta se zapravo sahranjuje

Kraj ceremonije nije grob, nego balkon. Posle sahrane novi kralj Hokon Osmi sa porodicom izlazi pred okupljeni narod - isti balkon, novo lice. Zatim zvaničan prijem za vladu, strane delegacije i goste. Država sebi ne dozvoljava nijedan sat bez kralja.

Kod nas smena vlasti traje mesecima i završava se međusobnim tužbama. Tamo traje koliko traje odlazak od katedrale do palate. Da li je razlika u institucijama, ili u tome što je neko stvarno seo i napisao šta se dešava sledećeg dana?