Ako želite da razumete zašto je Rusija još uvek u središtu evropske politike u 2026, ne treba da gledate u Putina. Treba da gledate u čoveka koji je stvorio samu ideju da Rusija uopšte treba da bude deo Evrope - Petra Velikog, vladara koji je od 1696. do 1725. godine transformisao jednu perifernu, beločelnu zemlju u snažnog evropskog aktera.

Petar je nasledio državu u rebrišan kolaps. Unutrašnji ratovi, frakcionalizam, car odsečen od trgovinskih puteva. Kada je imao 24 godine, na prestolu, doneo je tri radikalna izbora: pristup do mora, modernizacija armije, i integracija sa evropskom kulturom. Sva ova tri vode ka jednom simbolu - Sankt Peterburg, izgrađen u samoj kapiji ka Evropi 1703. godine.

Veliki severni rat (1700-1721) dao je rezultate. Rusija je pobedila Švedsku i preuzela baltičke teritorije, fundamentalno preraspodelila silu u regionu. Bitka kod Poltave 1709. odredila je odluku - ali ne na bojnom polju, već u švedskim zimskim logorima gde je temperatura uništila vojnike pre nego što je oružje moglo to da uradi. Lekciju su naučili i Napoleon i Hitler - ruska zima je tenk od snega.

Ono što je Petar uradio posle rata zanimljivije je za savremenog gledaoca. Reorganizovao je administraciju po zapadnom modelu, poslao rusku aristokratiju na studije u Holandiju i Britaniju, naredio brijanje brada bojarima na dvoru da liče na Evropljane. Nisu sve promene bile mirne - veliki deo desio se uz nasilje i prinudu. Ali konačni rezultat bio je neminovan: Rusija više nije bila pasivna periferija. Postala je aktivna sila na evropskoj šahovskoj tabli.

Svi kasniji veliki ruski vođe - Katarina Velika, Aleksandar I, Staljin - gradili su svoju politiku na temeljima Petrovim. "Bez njega, diskusija o velikim ruskim istorijskim figurama nikada se ne bi dogodila," teza je teksta. Prevod: da Petar nije doneo onih tri radikalna izbora početkom 18. veka, Rusija ne bi bila akter koga danas svi pokušavaju da kontrolišu, ili da se brane od njega.

Za balkanskog gledaoca Petar je i podsetnik za nešto drugo. Mali narodi - Makedonci, Srbi, Hrvati - često čekaju da budu "primećeni" u evropskoj politici. Petar nije čekao. Ušao je silom, investicijom, reformom - i progonom onih koji su se opirali. Ovo nije preporuka za metod (šamari po bojarima nisu replikabilni). Ali jeste preporuka za smer: ako želiš da budeš deo evropske istorije, moraš doneti svesnu odluku, a ne čekati da Brisel primeti tvoje postojanje. Petar Veliki to je pokazao pre 320 godina.