Bahrein je uhapsio 41 lice povezano sa iranskom Revolucionarnom gardom. Istovremeno, SAD je uvelo nove sankcije na četiri firme - tri od njih sa sedištem u Kini - pod optužbom da su "obezbeđivale satelitske slike koje omogućavaju iranske napade protiv američkih snaga." Istog dana Ministarstvo finansija sankcionisalo je još deset lica i kompanija za pomaganje Iranu u kupovini oružja i materijala za balistitičke rakete i dronove.

Cela operacija dolazi na određenu prekretnicu. Američka mornarica drži blokadu nad iranskim lukama, a CIA-ini analitičari procenjuju da će Iran preživeti blokadu najmanje do kraja leta. Alternativne rute se otvaraju - ali ne dovoljno brzo da otklone pritisak.

Kineski podaci potvrđuju deo toga. Kineski uvoz iranske nafte u aprilu pao je za 20 odsto u poređenju sa godinom ranije. To je velika cifra kada se gleda u kontekstu da je Kina najveći kupac iranske nafte - smanjenje nema diplomatske razloge, ima logističke. Brodovi prosto ne dolaze do cilja.

"Mi pozivamo na odgovornost subjekte sa sedištem u Kini koji podržavaju Iran," izjavio je državni sekretar SAD Marko Rubio. Rečenica koja bi u svakom drugom kontekstu bila diplomatska formalnost, u ovom je stavila Peking i Vašington u direktan sukob preko trećih aktera.

Za Balkan ovo nije neka daleka priča. Svetski tokovi nafte direktno se pretaču u cene goriva na našim benzinskim stanicama. Kada Iran ne može da prodaje, kada Kina ne može da kupuje, sve na kraju se rešava u Singapuru, Roterdamu, i potom u Skoplju. Građanin na Balkanu plaća cenu koja se određuje u noćnoj sednici Saveta bezbednosti, a ne zna da je to vezano sa njegovim rezervoarom. Geopolitika - to je ekonomija benzinskog rezervoara.