Slovački premijer Robert Fico stigao je u Moskvu 8. maja za proslavu Dana pobede - suprotno politici Brisela i suprotno većini evropskih prestonica. Na grbu samolet piše "Slovak Republic", a u rukama nosi vence koje će položiti na Grobu nepoznatog vojnika u Moskvi.

Fico nije došao tiho. Izjave u Moskvi pred kamerama bile su provokativne, naciljane direktno na Brisel: "Nema nacije koja toliko snažno oseća to što se desilo u tom ratu kao ruski narod." Prevedeno: mi u Slovačkoj poznajemo istoriju, ne dozvoljavamo da bude rebrišana od onih koji su najmanje platili za nju.

Program posete je ambiciozan. Pored ceremonijalnog polaganja venaca crveno-armijskim vojnicima koji su oslobodili Slovačku i Čehoslovačku 1944-45, očekuju se i razgovori sa Vladimirom Putinom o ekonomskoj i naučno-tehničkoj saradnji. Dodatni sloj - prema izvorima, Fico nosi i poruku ukrajinskog predsednika Zelenskog ka Kremlju. Šta piše u njoj - ne zna se.

Za Brisel ovo je politička katastrofa. Član EU, premijer države-članice NATO, ide u Moskvu baš na 9. maj, i fotografiše se pored ruskih tenkova. Mađarska i Slovačka već godinama igraju disidentsku ulogu u evropskom bloku, i Fico nema nameru da menja liniju. Za malo većinu na Starom kontinentu to je "podela Evrope" - ali za deo istočnoevropskih birača to je šansa da neko govori suprotno.

Za balkanskog gledaoca Fico otvara pitanje koje političari kod nas izbegavaju. Gde stojimo mi - sa Briselom ili sa Moskvom? Nigde u sredini. Pitanje dolazi bez obzira da li smo spremni. Vreme kada je Balkan mogao da gradi na obe strane istovremeno je završeno, a jedini koji to još nisu prihvatili su oni koji treba da donesu odluku. Fica ili osuđujemo, ili sledimo. Treći put više ne postoji.