Odlazi poslednji svedok jedne epohe. Lejdi Pamela Hiks, poverljiva prijateljica kraljice Elizabete Druge, preminula je sa 97 godina i ispraćena je ceremonijom kakvu je tražila njena ćerka - tiha, bez govora, bez propovedi.

Njena priča je priča dvadesetog veka spakovana u jedan život. Rođena u hotelskoj sobi u Barseloni, ćerka Luisa Mauntbatena - poslednjeg vicekralja Indije - bila je među prvima koji su saznali da se princeza Elizabeta zaljubila u svog rođaka, princa Filipa. Kasnije je postala njena dvorska dama i poverljiva prijateljica tokom celog vladanja. Kada jedan monarh decenijama krije prava osećanja iza protokola, takvi ljudi su jedini koji znaju kako je zaista izgledao život iza krune.

Njen otac, lord Mauntbaten, ubijen je od strane IRA 1979. godine - tragedija koju je, prema bliskima, oprostila dugo pre svoje smrti. To opraštanje govori više o karakteru nego bilo koja titula. Udala se za proslavljenog dekoratera Dejvida Hiksa 1960. godine i imala troje dece.

Sahrana je održana u crkvi „Sveti Bartolomej" u Oksfordširu. Odsutni su bili kralj Čarls Treći i princ i princeza od Velsa - oni su tog dana bili na ceremoniji Trooping the Colour. Tu je mala, tiha ironija monarhije: čak i na sahrani žene koja je ceo život služila kruni, protokol i ceremonijal pobedili su. Njena ćerka Indija ispričala je da je majka ostavila kovertu s jednom stranicom - nekoliko reči o tome koliko ih je volela, i jednu molbu: bez govora, bez propovedi.

Kovčeg je bio od vrbovog pruća, po engleskoj tradiciji iz 19. veka. Skromno, prirodno, bez raskoši - upravo suprotno od sveta u kome se kretala. Ponekad poslednji gest kaže sve: žena koja je ceo život stajala kraj najvećeg sjaja na svetu, na kraju je zamolila da ode što je moguće tiše.