Jedna neodsvirana himna u Pustecu, a Rama odgovorio „cirkuskim trupama”: gradonacelnik koji je trazio himnu je taj koji se izvinio

Folklorni festival „Prespa 2026” u Pustecu trebalo je da bude ono sto mu i pise u imenu - dogadjaj posvecen makedonskoj kulturi, jeziku i tradiciji u Maloj Prespi. Umesto toga, jedna neodsvirana himna pretvorila ga je u regionalnu politicku temu, a albanski premijer Edi Rama iskoristio ju je da odrzi predavanje celom Balkanu.

Cinjenice su jednostavne. Na festivalu, kojem je prisustvovao i premijer Hristijan Mickoski, intonirana je makedonska, ali ne i albanska himna. Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove Albanije ocenilo je to kao ozbiljan propust u odnosu na nacionalne simbole i institucionalni protokol.

Gradonacelnik trazi da se svira himna - i onda se izvinjava

Tu prica postaje zanimljiva. Gradonacelnik Pusteca, Pali Kolefski, saopstio je da Opstina uopste nije bila organizator, vec pozvana, a da je organizator bilo udruzenje „VMRO-DPMNE Albanija”. Naveo je da je jos pre pocetka trazio da bude intonirana i albanska himna.

Isto je potvrdio i Rama: „Gradonacelnik Pusteca, Pali Kolefski, unapred je trazio da se svira albanska himna. On je bio ignorisan, a zatim se izvinio za gresku koja nije bila njegova.”

Dakle, covek koji je trazio pravu stvar na kraju je taj koji se izvinjava. A oni koji su ga ignorisali - nigde u prici.

Od protokola do „cirkuskih trupa”

Da je Rama stao tu, ovo bi ostalo ono sto i jeste: organizacioni propust na dogadjaju koji je dobio institucionalnu tezinu zbog prisustva visokog funkcionera. Ali on je otisao dalje.

„Ovo povremeno pristizanje na nasu teritoriju cirkuskih trupa balkanskog nacional-folklorizma, ponekad iz jedne zemlje, a ponekad i iz druge, ne samo da nas ne brine za sebe, za suverenitet Albanije”, napisao je Rama, dodajuci da je evropska Albanija vec prosla svoju adolescenciju kao demokratska drzava.

Formulacija je pazljivo izabrana i zato je vredi raspakovati. Prvo, „cirkuske trupe” - za folklorni festival jedne manjine. Drugo, ograda „ponekad iz jedne zemlje, a ponekad i iz druge”, koja mu dozvoljava da ostavi utisak nepristrasnosti dok reaguje na konkretan dogadjaj sa konkretnim premijerom. Trece, „adolescencija” - rec kojom je sused sebe smestio stepenik iznad.

Sta ostaje ispod retorike

Rama kaze da za Albaniju manjine nisu statistika, vec nacionalno bogatstvo, i da je Pustec dobio poseban status kao zasebna opstina bas zbog toga. To je tacno i vredi reci.

Ali sve to ne menja osnovno: makedonska zajednica u Maloj Prespi ima pravo da javno slavi svoju kulturu i svoj identitet, a to pravo ne postaje spornije zato sto je neko zaboravio da pusti snimak. Obe stvari mogu da stoje zajedno - himna zemlje domacina se svira, festival zajednice se odrzava - i niko ne gubi nista.

Problem pocinje u trenutku kada neko pokusa da ih pretvori u suprotstavljene izbore. To nije uradio Kolefski, niti organizatori svojim propustom. To je uradio recnik koji je dosao posle.