Kada jedna država zaplenu broda nazove piraterijom, a odmah potom obeća da će raditi isto, rečnik prestaje da bude važan. Ostaje samo to ko ima više brodova na moru.

Vladimir Putin zapretio je da će Rusija zapleniti evropske brodove, kao odgovor na planove EU da prodaje teret sa zaustavljenih tankera ruske takozvane senka-flote. Pretnju je uputio tokom pomorskih vežbi na ruskom Dalekom istoku - geografski najdaljoj mogućoj tački od Baltika i Sredozemlja, gde se spor zapravo odvija.

Jezgro spora su mere koje je Unija usvojila prošlog meseca, a kojima se zemljama članicama omogućava da prodaju naftu i drugi teret odzet sa tankera koji krše sankcije. Moskva je to nazvala piraterijom i pljačkom. Putin je bio direktan: bićemo primorani da odgovorimo istom merom - i to svuda gde budemo smatrali da je potrebno i primereno, gde god.

„Gde god” je veće od Baltika

Upravo je ta poslednja formulacija deo koji vredi pročitati dva puta. Ne imenuje se more, ne imenuje se region. Svuda znači i Sredozemlje - vode preko kojih prolazi trgovina od koje zavisi ceo ovaj deo Evrope.

Da nije reč o retoričkoj vežbi pokazuje i jedan konkretan potez: prema sudskim dokumentima, Švedska će Kijevu predati zaplenjeni ruski brod za koji se sumnja da je prevozio žito sa okupiranih ukrajinskih teritorija. Svaki takav slučaj stvara precedent, a svaki precedent traži odgovor - to je mehanika koja se ovde pušta u pokret.

Ko oseća razliku

Rat među brodovima ne objavljuje se saopštenjem. On počinje jednim zaplenjenim tankerom, potom još jednim kao odmazda, a osiguravajuće kuće rade ostatak - podižu premije za celo područje, a ne samo za involvirane.

Balkan zna ovu scenu sa druge strane: pravila se pišu tamo gde ima flote, a objašnjavaju se tamo gde je nema. Pitanje nije da li će region biti pitan - to je odgovoreno davno. Pitanje je da li uopšte neko čita ove mere dok se usvajaju.

Zasad obe strane govore o pravu i o pravilima. Ni jedna ne pominje da pravila na moru važe toliko koliko ima ko da ih sprovede.