Međunarodna agencija za energetiku retko piše dramatično. Zato kada u jednom mesecu pogorša sopstvenu procenu za milion barela dnevno, vredi stati i pročitati dva puta.

U julu je agencija očekivala da će u trećem kvartalu potražnja za naftom biti viša od ponude za oko 800.000 barela dnevno. U novom izveštaju ta cifra je 1,8 miliona barela dnevno. To nije korekcija, to je priznanje da je prethodni račun bio pogrešan.

Razlog nije misterija. Proizvodnja Bliskog istoka u julu bila je za 8,3 miliona barela dnevno pod nivoom pre rata. Glavno usko grlo je Hormuški prolaz, kroz koji je prolaženje postalo otežano. Tome se dodaju američka blokada izvoza iz Irana, napadi na brodove u prolazu Bab el-Mandeb i smanjeni izvoz kazahstanske nafte.

Rad ruskih rafinerija, pak, pao je na najniži nivo u gotovo dve decenije zbog ukrajinskih napada. Globalna prerada sirove nafte u julu bila je za pet miliona barela dnevno manja nego godinu ranije. Svetske zalihe su od početka rata na Bliskom istoku smanjene za oko 410 miliona barela.

Svaki od ovih faktora pojedinačno je rešiv. Problem je što svi rade istovremeno, i ni jedan od njih ne zavisi od toga koliko nafte svet želi da kupi. Ovo je kriza ponude, a ponudu drže države koje trenutno imaju druge prioritete od stabilnosti tržišta.

Račun koji ispisuje geografija

Agencija sada očekuje da će globalna potražnja ove godine pasti za 1,6 miliona barela dnevno, a ponuda za 4,3 miliona. Kada se ponuda povlači brže od potražnje, cena nema kuda da ide osim gore.

Ima i drugi scenario u istom izveštaju, i on je gotovo komično optimističan. Ako se konflikt na Bliskom istoku smiri i izvoz se normalizuje, u 2027. godini ponuda bi mogla da nadmaši potražnju za čak 4,6 miliona barela dnevno. Potražnja bi porasla za 2,4 miliona, ponuda za 8,3 miliona.

Znači ista agencija u istom izveštaju vidi i oštar manjak ove godine i višak sledeće. Razlika između dva scenarija nije ekonomska, već vojna. To je priznanje da cena nafte danas zavisi više od toga ko će pucati, nego od toga ko koliko troši.

Balkan tu nema ni jednu polugu. Mi ne proizvodimo, ne prerađujemo u ozbiljnom obimu i ne sedimo na ni jednom od prolaza koji se pominju u izveštaju. Mi smo na kraju lanca, tamo gde cifra pristiže već završena. Pitanje nije da li ćemo je videti, nego koliko će joj vremena trebati.