Prekid vatre trajao je mesec dana. Toliko. A onda je sve ponovo krenulo poznatom spiralom: napad, žrtve, osveta, novo zaoštravanje. Ovog puta SAD su udarile Iran, nakon što je iranski napad ubio dvojicu američkih vojnika u Jordanu.

Američka komanda Sentkom saopštila je da su vazdušne operacije počele u 18 časova po istočnoameričkom vremenu u subotu, po naređenju predsednika Donalda Trampa. Cilj je, prema vojnoj komandi, bio dvostruk - „dodatno smanjiti sposobnost Irana da ugrožava trgovinski brodski saobraćaj“ kroz Ormuski moreuz, i brzo kazniti Iransku revolucionarnu gardu za napad u Jordanu.

Ormuski moreuz nije slučajno pomenut. Kroz taj uski prolaz prolazi znatan deo svetske nafte, i svako zaoštravanje tamo odmah se oseti na globalnim tržištima. Kada se veliki igrači sukobe tamo, posledice putuju daleko - mnogo dalje od Persijskog zaliva.

Iranski državni mediji preneli su da su američke snage udarile u blizini Sirika, u južnom Iranu, zasad bez prijavljenih žrtava ili šteta. Vrhovni vođa ajatolah Mojtaba Hamnei poručio je da su „plemeniti iranski narod i Front otpora pripremili nezaboravne lekcije“ za američkog protivnika koji pokušava novim zaoštravanjem.

Nasilje dolazi nakon kolapsa jednomesečnog sporazuma o prekidu vatre prošle nedelje. Od početka sukoba krajem februara, broj poginulih američkih vojnika popeo se na 16, a preko 420 ih je ranjeno. Iranska revolucionarna garda preuzela je odgovornost za napade na američke položaje širom regiona, uključujući Kuvajt i Bahrein.

Svaka strana broji žrtve, svaka strana obećava osvetu, a prekid vatre se pokazao samo kao pauza za predah. Balkan predobro poznaje ovu logiku - onu u kojoj je svaki udar „odgovor“ na prethodni, i niko se ne seća ko je prvi udario. Pitanje je da li iko uopšte još traži izlaz, ili svi samo čekaju ko će udariti sledeći.