Šezdeset hiljada ljudi. Za dvadeset četiri sata. Toliko ih je prešlo iz Maroka u Seutu, špansku enklavu na severnoafričkoj obali, u jednom jedinom naletu koji je zatekao Evropu spuštenog garda. Najmanje 61 čovek nije stigao na drugu stranu - najveći deo se udavio pokušavajući da prepliva barijeru kod El Tarahala, mesta gde ograda ulazi u more i tu se završava.

Policijski izvori navode da su žrtve pretežno starosti od 20 do 35 godina, među njima i najmanje jedna žena. Ronilačke ekipe nastavljaju pretragu, jer vlasti strahuju da broj nije konačan. To je rečenica koja najviše govori o ovoj noći - niko još uvek ne zna koliko ljudi leži ispod površine.

Najbrži preokret: 53.000 se vratilo samo

Od oko 60.000 koji su ušli, približno 53.000 se dobrovoljno vratilo u Maroko. Nije ih vratila španska vojska silom - otišli su sami, pošto su shvatili da obećanja o smeštaju, poslu i vizi ne postoje. To nije slika invazije. To je slika masovne prevare koja je proradila za jedan dan i raspala se za sledeći.

Španski premijer Pedro Sančez objašnjava nalet pogrešnim tumačenjem nedavne presude Vrhovnog suda, koje su krijumčarske mreže raznele kao obećanje. Sud je presudio da automatsko vraćanje na granici ne važi za one koji ulaze plivajući - samo za one koji preskaču fizičku barijeru. Razlika između ograde i vode odjednom je vredela hiljade života.

Italija suspenduje Šengen sa Španijom

Reakcija u Evropi bila je brža od spasilačkih ekipa. Italija suspenduje šengenski režim sa Španijom. Danska i Finska traže da Španija privremeno bude isključena iz Šengena - potez koji su pravnici odmah ocenili kao suprotan evropskim ugovorima. Francuska je petostruko povećala granični nadzor. Nemačka i Poljska traže strožu kontrolu.

Znači, ovo je scenario: jedna država iz Šengena ima lošu noć na svojoj najizloženijoj granici, a saveznici za manje od dvadeset četiri sata predlažu da ona bude izbačena iz sistema. Solidarnost traje tačno onoliko koliko ne košta ništa.

Evropska komisija je, za razliku od glavnih gradova, smirila ton - Fronteks šalje operativnu podršku, a Brisel podseća da ulazak u Seutu ne znači automatsko kretanje kroz ostatak Šengena. Svako ko želi da nastavi ka kopnenoj Španiji prolazi dodatnu proveru. Pravno gledano, ništa se nije raspalo. Politički, raspalo se dosta.

Zašto Balkan zna ovu scenu napamet

Regionu kroz koji je prošlo stotine hiljada ljudi 2015. i 2016. godine ne treba da neko objašnjava kako izgleda kada granična politika jednog suseda postane spoljna politika. Kada Maroko otvara ili zatvara Seutu, to nije migracijsko pitanje - to je poruka. Balkan je bio na drugom kraju takve poruke dovoljno dugo da prepozna formu.

Sančez najavljuje privremene centre za registraciju i ubrzane deportacije, a Madrid i Rabat govore o bržim procedurama za vraćanje. Maloletnici dobijaju posebnu zaštitu, a svako ima pravo da zatraži međunarodnu zaštitu - to je ono što stoji na papiru.

Ono što je ostalo bez odgovora drugačije je pitanje. Šezdeset hiljada ljudi ne skuplja se slučajno na jednom mestu bez da neko gleda u stranu. Ko će odgovarati za 61 udavljenog čoveka - krijumčar koji je pustio glasinu, sud koji je napisao presudu, ili granična služba koja se tog dana odmarala?