Jedanaest zemalja clanica stalo je na put Srbiji ka otvaranju Klastera 3. Sada se u Briselu odvija diplomatska operacija da se taj blok razbije jos u julu - a na stolu stoji 1,58 milijardi evra.

Prema nezvanicnim, ali proverenim informacijama iz diplomatskih krugova koje je objavio podgoricki izvor, doslo je do sastanka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, predsednika Evropskog saveta Antonija Koste i generalnog direktora Direktorata za pregovore o prosirenju Gerta Jana Kopmana. Dogovor je bio da se ucini sve kako bi se prevazisao trenutni zastoj i Beograd dobio zeleno svetlo.

Ko koga pritiska

Plan briselske trojke, prema istom izvoru, jeste da se u diplomatsku akciju ukljuce Francuska, Nemacka i druge uticajne zemlje Unije. Cilj je jasno definisan - da se izvrsi pritisak na drzave koje blokiraju proces. Znaci, mehanizam koji EU naziva „zasluge” u praksi se resava telefonskim pozivima iz Pariza i Berlina.

Kopman je već odrzao sastanak sa predstavnicima Evropskog parlamenta, a razgovara i sa Toninom Pikulom, izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju. Prema objavljenom, Kopman će mu detaljno obrazloziti sve razloge zbog kojih je dobro da Srbija dobije ovu mogućnost.

Brojke koje objasnjavaju brzinu

Ulog nije samo simbolican. Ukupna sredstva iz Instrumenta za reforme i rast za Srbiju iznose oko 1,58 milijardi evra. Srbija je već povukla pretfinansiranje od 111 miliona evra, kao i prvu odobrenu transu od 56,5 miliona evra - cime je obezbedila najveća sredstva u regionu. Ali dalji priliv je direktno uslovljen politickim odlukama u Briselu.

Za otvaranje pregovarackog klastera potrebna je jednoglasna odluka svih 27 clanica. Konsenzus je nedavno izostao. Među onima koje su blokirale proces ili izrazile uzdrzanost su Holandija, Belgija, Svedska, Hrvatska, Bugarska, Finska, Estonija, Litvanija, Letonija, Danska i Luksemburg.

Vucić i „zasluge”

Predsednik Aleksandar Vucić ocenio je da bi odluka da Srbija ne otvori Klaster 3 pokazala da zasluge nisu jedino merilo u procesu pristupanja. „Za mene bi to bio dokaz za ono o cemu, nazalost, govorim: da zasluge nisu uvek jedino merilo”, rekao je on.

Potom je bio i direktniji: „Kada govorite o merit based, budući da ste to slusali kao od papagaja milion puta od svih ljudi iz regiona - merit based, merit based, merit based - sintagma, floskula, koja bi se sada potvrdila da je bas floskula”, izjavio je Vucić.

Ova scena nam je poznata

Ovde recenica Vucića, koliko god bila politicki proracunata, dodiruje nesto sto Makedonija zna napamet. Dvadeset godina slusamo da je proces zasnovan na zaslugama, pa onda jedan veto jedne clanice zaustavi sve - bez obzira na to sta pise u izvestajima. Razlika je samo u tome ko drzi kocnicu i u kom trenutku.

Zato ovaj slucaj vredi gledati pazljivo, bez obzira na to sta mislite o Beogradu. Ako jedanaest zemalja moze da blokira klaster, a potom trojka iz Brisela trci da ih ubeđuje preko Pariza i Berlina - onda pitanje nije da li je Srbija zasluzila. Pitanje je sta uopste znaci „zasluga” u sistemu gde se odluka nosi telefonom, a ne izvestajem.

Da li će Brisel uspeti da prelomi jedanaestoricu do kraja jula? I ako uspe - sta to govori svima ostalima u redu, koji godinama cekaju da im zazvoni njihov sopstveni telefon?