Raif Dizdarević, poslednji živi predsednik Predsedništva SFRJ, preminuo je u stotoj godini života. Vest je objavio istoričar Husnija Kamberović.

Sa njim odlazi poslednji čovek koji je sedeo na vrhu federacije pre nego što se ona raspala. Rođen 9. decembra 1926. godine u Fojnici, u Narodnooslobodilački rat ušao je 1943, a u Partiju 1945. godine. Karijeru je počeo u bezbednosnim službama - OZN, potom UDB. Od 1951. godine je u diplomatiji: ambasade u Bugarskoj, u Sovjetskom Savezu, u Čehoslovačkoj.

Od 1972. godine je pomoćnik saveznog sekretara za inostrane poslove. Od aprila 1978. do aprila 1982. predsednik je Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine. Od 1982. do 1984. predsedava Skupštinom SFRJ, od 1984. do 1987. savezni je sekretar za inostrane poslove, a od 15. maja 1988. do 15. maja 1989. godine predsednik je Predsedništva SFRJ.

Godina koju je držao u rukama

Tih tačno 365 dana nisu bili obična smena. To je godina kada je federacija počela da puca po šavovima, kada su se u republikama već formirale političke snage koje će za dve godine razneti celu konstrukciju. Dizdarević je bio na funkciji koja je formalno predstavljala celu državu - u trenutku kada ta država više nije postojala kao zajednička odluka, već samo kao procedura.

Rotacija je bila mehanizam smišljen da spreči jednog čoveka da drži vlast. Funkcionisala je besprekorno u tome - i upravo zato niko nije mogao da preuzme odgovornost kada je to bilo najpotrebnije. Svaki predsednik je imao godinu dana: premalo da nešto popravi, dovoljno da kasnije o tome napiše knjigu.

A to je i učinio. Posle politike vratio se u Sarajevo i napisao memoare - među njima „Od smrti Tita do smrti Jugoslavije” i „Vreme koje se pamti”. Naslovi koji kazuju celu priču pre nego što otvoriš knjigu.

Sa Dizdarevićem odlazi i poslednji svedok sa samog vrha te države. Ostali su arhivi, memoari i šest zemalja koje se još uvek ne slažu ni oko toga kada je tačno počeo kraj.