Kada ti saveznik pred kamerama kaže da je vreme da rat stane, to nije predlog. To je poruka. I Kremlj ju je razumeo upravo tako - pa ju je odbacio za nekoliko sati.

Na sastanku u Omsku, na 22. forumu za međuregionalnu saradnju između Rusije i Kazahstana, kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev otišao je dalje nego što je iko očekivao. „Možda je vreme da se ovaj sukob zamrzne i da se vratimo formuli Istanbul 2.0“, izjavio je. Dodao je da ginu mladi Rusi i Ukrajinci i da rat koristi protivnicima obe zemlje. Istovremeno je jasno rekao da ne želi da bude posrednik.

Odgovor iz Moskve bio je brz i bez mnogo diplomatske omotnice. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da je „s obzirom na poziciju Kijeva, zamrzavanje kao takvo nemoguće“. A zatim je dodao rečenicu koja otkriva celu logiku: „Za nas postoji glavni uslov, moramo da postignemo naše ciljeve.“

Šta znači „mir“ u rečniku Moskve

Peskov tvrdi da bi borbe mogle da prestanu „do kraja dana“ ako Kijev prihvati ruske uslove. Ti uslovi su da se ukrajinske snage povuku iz Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja i da se Ukrajina javno odrekne namere za članstvo u NATO. Kijev ih odbacuje.

Odnosno, mir je dostupan odmah, pod uslovom da jedna strana prvo izgubi sve ono za šta se bori. To nije zamrzavanje, to je kapitulacija sa boljom terminologijom. Koliko puta smo čuli istu formulu na ovom kontinentu?

Zanimljiviji od samog odgovora jeste to ko ga je izazvao. Tokajev nije zapadni političar koji traži poene u domaćoj kampanji. Kazahstan je sused, partner i zemlja čija je ekonomija tesno vezana za rusku. Kada takva adresa počne javno da govori o zamrzavanju, to znači da se strpljenje najbližih tanji i Moskvi.

Kremlj, naravno, ima pravo da odbaci svaki predlog. Ali postoji razlika između odbacivanja predloga neprijatelja i odbacivanja predloga saveznika. Drugo se pamti duže.