Brojke koje uvek zvuče dobro na papiru. Ministar unutrašnjih poslova Pance Toškovski podneo je izveštaj u kome tvrdi da Makedonija danas ima najniži nivo kriminala u poslednjih 20 godina. Prema njemu, za dve godine otkriveno je 30 organizovanih kriminalnih grupa, a sistem „Bezbedan grad" daje konkretne rezultate - manje saobraćajnih prekršaja i manje žrtava.

Izveštaj je deo uobičajenog rituala svake vlasti - podnosi se spisak uspeha, ističu se brojke, crta se slika napretka. I zaista, ako su podaci tačni, to su dobre vesti. Ali baš tu dolazi balkanski refleks skepticizma: brojke za kriminal zavise i od toga koliko se prijavljuje, ne samo od toga koliko se dešava.

„Najniži nivo u 20 godina" je snažna tvrdnja, ali građanin meri bezbednost drugačije - ne u statistikama, nego u tome da li se oseća sigurno na ulici uveče. A ovih dana, kad u istom periodu čitamo o napadima u centru Skoplja i paljenju automobila, izveštaj i osećaj na ulici ne idu uvek zajedno.

Trideset otkrivenih kriminalnih grupa zvuči impresivno - ali impresivno je i pitanje koliko takvih grupa uopšte postoji. Svaka vlada se hvali onim što je otkrila; retko koja govori o onome što joj je promaklo. Izveštaji su potrebni, ali oni su početak razgovora o bezbednosti, ne njegov kraj.