Na zatvorenom sastanku političkih direktora NATO-a, Vašington je obavestio saveznike da planira postepeno da smanji strateška vojna sredstva izdvojena za alijansu - bombarderi, borbeni avioni, bespilotne letelice, podmornice, razarači. Deklarisani motiv: pritisak na Evropu da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu.

Detalji su mutni. Savetnik Pentagona Aleksandar Velez-Grin preneo je poruku, koju su potvrdila dvojica diplomata alijanse koji su tražili anonimnost. Konkretne brojke i vremenski okvir - nema. „Određeni kapaciteti ostaće netaknuti, drugi će biti potpuno povučeni, treći će biti smanjeni za polovinu ili trećinu", izjavio je jedan od diplomata. Nigde nema konačne odluke - ni u američkim vladinim krugovima.

To je treća ruska realnost nove administracije. Prvo je povučeno 5.000 vojnika iz Nemačke (kasnije se otkrilo da uključuju i 4.000 iz Poljske), zatim se Tramp vratio nazad i obećao još 5.000 za Poljsku. Sada - sa razaračima i podmornicama. Niko ne zna kakva je strategija jer i prethodni potezi ne nose unutrašnju liniju.

SAD istovremeno uveravaju da nuklearne odbrambene garancije ostaju nepromenjene. To je paradoks koji evropski ministri odbrane razumeju - američke nuklearne glave u Evropi funkcionišu samo ako postoji klasična vojna sila koja podržava političku volju. Bez bombardera i bez podmornica, nuklearna zaštita postaje teorijska.

Stručne analize su tamne. Dženifer Kavana iz Defense Priorities tvrdi da će određene rupe biti naročito teško popuniti - podmornice i strateški bombarderi imaju razvojni ciklus dug decenijama. Evropske zemlje ne mogu samo da kupe američke tenkove i da zamene problem.

Za Balkan, ovo je direktna tema. Makedonija i Albanija su članice NATO-a, a njihova bezbednost zavisi od američkih strateških sredstava. Ako američka podmornica više ne patrolira Sredozemljem u istom ritmu, ako strateški bombarderi više ne lete iznad Balkana i Crnog mora, to ne znači da će bezbednost nestati - ali znači da će morati biti obezbeđena sa manje resursa i većim evropskim angažmanom.

Pitanje na koje ne samo NATO, već i Brisel moraju da odgovore u narednim mesecima: da li je Evropa spremna ili ne za više odgovornosti? Do sada smo imali više deklaracija nego ustupljenih procenata BDP-a. Sa 12 meseci do moguće ruske eskalacije - vreme nam već leži na vratu.