Dok svet gleda u ekrane i čeka vesti o novom kolu pregovora između Vašingtona i Teherana, Moreuz Hormuz - arterija kroz koju teče 20% svetske nafte - ulazi u drugi dan američke pomorske blokade. I upravo tu prikazna postaje interesantna, jer blokada Hormuzа nije blokada Irana. To je blokada celog sveta.

Američko-iranski razgovori u Pakistanu su propali, а sada se spekuliše da bi novo kolo moglo da se održi u Turskoj ili Egiptu. Ali dok diplomate traže novu lokaciju, američka mornarica već pokazuje muskulaturu. Džej Di Vens, potpredsednik SAD, iranske postupke naziva "ekonomskim terorizmom" - termin koji Vašington uobičajeno rezerviše za neprijatelje koje hoće da demonizuje pred domaćom publikom.

Peking je nazvao blokadu "opasnom i neodgovornom" - i ne ostaje samo na rečima. Kineski tanker prolazi niz Hormuz pokraj blokade, što je jasna poruka: Kina nema nameru da dozvoli Americi da određuje ko sme da plovi međunarodnim vodama. Da li se neko pita kada je poslednji put neko toliko otvoreno pokazao srednji prst Vašingtonu na moru? Ovo nije incident - ovo je geopolitički presedan.

Usred sveg haosa, Italija suspenduje ranije sklopljene ugovore sa Izraelom. Tiho, bez fanfara, ali sa jasnom porukom. Dok većina evropskih zemalja odgleda kao da ne vidi šta se dešava, Rim pravi konkretan rez. Pitanje je - da li je ovo početak trenda ili izolovani slučaj?

UN upozoravaju na globalnu ekonomsku katastrofu ako blokada potraje. I tu ne postaje samo stvar teorije - energetski pokretaju transport, đubrivo, navodnjavanje. Kada poskupi nafta, poskupljuje se sve. Na Balkanu to znamo bolje od ostalih - svaka globalna kriza kod nas se oseća dvostruko. Lebot poskupljuje, gorivo poskupljuje, a plate stoje na mestu kao zakovane.

Dok veliki igrači mere snage oko Hormuzа, zemlje kao naše stoje na marginama i čekaju presudu. Niko ne pita, ali ćete osećati posledice. Ako blokada potraje, cene goriva i hrane skočiće i kod nas - i to ne kao mogućnost, nego kao sigurnost. Pitanje nije da li, nego koliko brzo.