Srbija otkriva najneprijatniju stvar o energetskoj nezavisnosti: ona zavisi od količine vode u jednoj reci. I reka je presušila.

Najveća srpska hidroelektrana Đerdap radi sa samo četvrtinom kapaciteta. Prema ministru rudarstva i energetike, dotok vode kod Đerdapa je u ponedeljak pao na „istorijski najniže nivoe od samo 1.450 kubnih metara u sekundi”. Nije kvar, nije održavanje, nije sankcija. Dunav jednostavno nema dovoljno vode.

Posledica se odmah vidi u ceni. Struja na berzi je premašila 500 evra po megavat-satu - nivo kakav nije viđen od energetske krize 2022. godine. Vlada priznaje da sve što nedostaje mora da se kupi po tržišnim uslovima, što u prevodu znači: po ceni koju diktira neko drugi.

Termoelektrane umesto vode

Prazninu pokrivaju termoelektrane na ugalj u Kostolcu i „Nikola Tesla” u Obrenovcu. Reverzibilna hidroelektrana Perućac na Drini drži rezerve od 140 gigavata, što je zvanično „dovoljno za odgovor na nepredviđene okolnosti”.

Formulacija je tačna i istovremeno pomalo neiskrena. Kada država objašnjava koliko je dobro spremna za nepredviđene okolnosti, to obično znači da se okolnost već dogodila.

Vrućina koja ne popušta

Na sve to se nadovezao i toplotni talas. U Srbiji je izdato crveno upozorenje za temperature između 37 i 39 stepeni, a na direktnom suncu se očekuje i do 48. Prognoze ne donose olakšanje do kraja nedelje - što znači da će potrošnja struje za hlađenje rasti upravo onih dana kada je proizvodnja najslabija.

Tu je i šire pitanje, koje se tiče celog regiona: hidroenergija se decenijama prodavala kao stabilan, čist i domaći izvor. To je bilo tačno dok se klima ponašala predvidivo. Kada reka smanji protok na četvrtinu očekivanog, „domaći izvor” ostaje samo na papiru, a račun se obračunava na evropskoj berzi.

Da li je kod nas neko izračunao iste scenarije za naše hidroelektrane, ili i mi čekamo da se reka prvo povuče pa da onda računamo?