Dunav je pao na minus 133 santimetra. Još jedan santimetar naniže i mađarska nuklearna elektrana „Pakš" će prvi put u svojih 44 godine postojanja potpuno prestati da proizvodi struju. Ne zbog kvara, ne zbog sankcija, ne zbog rata - nego zato što je reke iz koje uzima vodu za hlađenje jednostavno nestalo.

Mađarski premijer Peter Mađar je već saopštio ono što bi pre dve godine zvučalo kao naučna fantastika: zemlja ulazi u režim u kome država može da isključi velike industrijske potrošače sa mreže ako sami ne smanje potrošnju. Uredba je stupila na snagu u 19 časova. Tri nivoa - pretnja od krize I, pretnja od krize II, i stvarna kriza. Neko je u Budimpešti seo i unapred ispisao skalu po kojoj će se zemlja spuštati.

Kada je reka deo energetskog sistema

Iz „Pakša" su saopštili da se zbog daljeg pada vodostaja isključuje turbogenerator prvog bloka, a stručnjaci rade danonoćno kako bi zadržali bezbedno funkcionisanje postrojenja. Mađar je najavio potpuno zaustavljanje elektrane do sredine sledeće nedelje. Ovo je elektrana koja pokriva najveći deo mađarske proizvodnje struje - i ona zavisi od visine jedne reke.

Rumunija nije čekala uredbe. Tamo su danas minirali stenovitu formaciju u koritu Dunava da bi promenili tok reke i obezbedili vodu nuklearnoj elektrani Černavoda. Toliko. Kada je sistem pritešnjen, eksplodira se deo rečnog korita i tera voda da ide gde treba. To je mera države koja je izračunala da nema vremena za elegantnije rešenje.

Pet kritičnih dana

„Pred nama je najkritičnijih pet dana. Sutra „Pakš" više neće proizvoditi struju, a dolaze najtopliji dani sa temperaturama od 40 stepeni" - izjavio je Mađar, pozivajući građane da smanje potrošnju, naročito između 17 i 22 časa, a najviše između 18 i 21. Zatražio je da tržni centri smanje hlađenje objekata, a lokalne i verske institucije privremeno ugase dekorativno osvetljenje.

U nekoliko stotina mađarskih naselja već su uvedena ograničenja potrošnje i zabrane zalivanja. Snabdevanje vodom za piće, uz nekoliko izuzetaka, zasad nije prekinuto - ali je premijer pozvao na poštovanje mera štednje, sa porukom da je „svaka kap vode važna".

Duž celog toka, reka se povlači i ostavlja za sobom pejzaž kakav nije viđen decenijama - ispucalo korito, nove peščane obale, voda stešnjena u tanku traku nasred onoga što je bio plovni put.

Šta nas ovo uči?

Mađarska nije daleka zemlja sa egzotičnim problemom. To je članica EU sa modernom mrežom, sa nuklearnom elektranom, sa potpuno funkcionalnom državom - i ona će za pet dana stići do tačke gde premijer lično moli tržne centre da stišaju klimu. Ako se sistem sa tim resursima savija na 40 stepeni i jednoj suši, koliko je tanka margina svih ostalih?

Ovo nije priča o vremenu. To je priča o infrastrukturi projektovanoj prema klimi koja više ne postoji. Nuklearna elektrana „Pakš" građena je u vreme kada niko nije računao da Dunav može da padne ispod minus 133. Rumunija mora da minira stene da bi snabdela Černavodu vodom. I obe države sada improvizuju oko objekata koji je trebalo da budu najstabilniji deo sistema.

Biće kiša, vodostaj će se vratiti, „Pakš" će se uključiti i ova nedelja će biti zaboravljena. Pitanje je da li će neko seti i izračunati šta se radi sledeći put - ili će se čekati da se ponovo spusti na minus 134 da bi se počelo sa miniranjem.