Kad ceo jedan grad ostane bez vode za piće, prvi instinkt vlasti je da traži jedno krivo lice - onog ko je postavio nelegalne pumpe. Ali Bluprint grupa za reforme u pravosuđu pomerila je fokus tamo gde najviše boli: ono što se dogodilo u Gostivaru nije incident, već simptom „ozbiljnih sistemskih slabosti”.

Poenta je oštra i tačna. Nije dovoljno utvrditi ko je postavio nelegalnu infrastrukturu. Mora se istražiti da li su nadležna tela uopšte znala za rizik od zagađenja - i ako su znala, zašto nisu postupila na vreme da spreče ili ograniče štetu. Pitanje nije „ko je uključio pumpu”, već „ko je trebalo da je primeti, a nije je primetio”.

Bluprint traži sveobuhvatnu istragu koja će obuhvatiti monitoring-sisteme, inspekcijski nadzor i laboratorijske analize - ceo lanac koji je trebalo da funkcioniše, a očigledno nije funkcionisao. Grupa kritikuje i vlasti i zdravstvene institucije zato što nisu dale „jasne i potpune informacije” o tome kada voda sme da se koristi, po kojim kriterijumima će se ukinuti zabrana i kada će se stanje normalizovati. Građanin koji ne sme da pije iz sopstvene česme ima pravo da zna zašto i do kada.

Politička strana odmah se uključila. Demokratski savez povezao je celo epidemiološko stanje s politizacijom, partijskim zapošljavanjem i nekompetentnošću partijski postavljenih funkcionera, i zatražio uvođenje vanrednog stanja, dodatne mere za hranu i laboratorijske analize vode za navodnjavanje, poljoprivrednih proizvoda i zemljišta. Zahtevi su razumni; pitanje je zašto je bila potrebna katastrofa da bi ih se setili.

Ovo je test koji Gostivar postavlja pred ceo sistem. Ako odgovornost završi na trojici ljudi iz jednog komunalnog preduzeća, a monitoring, inspekcija i zdravstveni nadzor koji su ih propustili kroz prste ostanu netaknuti, onda sledeći grad samo čeka na red. Sistemska slabost se ne leči jednim hapšenjem - leči se institucijama koje rade pre štete, a ne posle nje.