Vucic je rekao da Srbija razmatra mogucnost da preusmeri Ibar. Razlog: rusenje srpskih kuca i vikendica oko Gazivoda, na severu Kosova. Odgovor iz Brisela nije zakasnio, a bio je i ocekivano hladan - izjave o menjanju recnih tokova, kaze se, ne doprinose normalizaciji odnosa izmedju Beograda i Pristine.

Formulacija je diplomatska. Znacenje nije. Kada jedna drzava javno pocne da meri vodu kao sredstvo pritiska, onda reka prestaje da bude geografija i postaje poluga.

Sta je tacno na stolu

Ibar tece oko 270 kilometara. Izvire u Crnoj Gori, prolazi kroz Srbiju, ulazi na Kosovo gde puni jezero Gazivode - dve trecine jezera su na kosovskoj teritoriji - i zatim se ponovo vraca u Srbiju. To je cela prica u jednoj recenici: voda nikome ne pripada u potpunosti, a svima treba.

Od tog jezera zavisi sedam opstina za vodosnabdevanje i navodnjavanje. Od njega zavisi i rashladni sistem termoelektrana u Obilicu, koje proizvode najveci deo struje na Kosovu. Znaci ne radi se o simbolicnom potezu. Preusmeravanje Ibra znacilo bi istovremeno pritisak na vodu za pice, na poljoprivredu i na sijalice.

Prema procenama strucnjaka, zahvat je tehnicki izvodljiv, ali krajnje skup. I tu pocinje drugo pitanje - zasto se uopste naglas izgovara nesto sto niko nece platiti?

Pravo postoji, pitanje je ko ga cita

Ovakav potez sudario bi se sa principima medjunarodnog prava o prekogranicnim vodama i sa Konvencijom UN iz 1997. godine o neplovidbenim koriscenjima medjunarodnih vodotokova - dokumentom koji je Srbija sama potpisala. To je neprijatan detalj za svakoga ko zeli da otvori temu.

Brisel paralelno drzi i drugi kraj. Ranije je izrazio zabrinutost zbog rusenja kod Gazivoda, za koja je ocenio da su pravno sporna, i podsetio da svaka prinudna mera sa nepovratnim posledicama mora da se sprovodi po propisanom postupku. Vlasnicima, kaze EU, mora da se omoguci pravna zastita i privremena sudska zastita pre nego sto dodje bager.

Znaci imamo rusenja bez sacekane sudske zastite sa jedne strane, i pretnju rekom sa druge. Obe strane koriste isti recnik - pravo, procedura, legitimnost - i obe ga koriste samo kada im odgovara.

Balkan zna ovu scenu napamet

Ovde niko ne otkriva novu taktiku. Kada politicki razgovor postane pretesan, poseze se za necim sto fizicki moze da se zatvori - granicna rampa, gasovod, dalekovod, a sada i korito reke. To je jezik koji svaki gradjanin u regionu razume bez prevoda, jer posledice placa on, a ne onaj ko je izgovorio recenicu.

I tu je najneprijatniji deo: normalizacija izmedju Pristine i Beograda uslov je za napredak obe strane ka EU. Znaci Brisel kaze da je dijalog obavezan, a obe strane svakog meseca nalaze novi razlog da ga odloze. Koliko puta treba da se ponovi ista scena da bi neko reagovao ozbiljnije od saopstenja?

Ibar najverovatnije nece biti preusmeren. Ali recenica da moze da bude - ona je vec poslata, procitana i zapamcena. I to je bila cela poenta.