Zelenski je sleteo na beogradski aerodrom i odmah seo na večeru kod Aleksandra Vučića. To je scena koja je pre tri godine bila nezamisliva - ukrajinski predsednik, gost čoveka koji do sada nije uveo nijednu sankciju protiv Rusije. I baš zato je zanimljivija od bilo koje deklaracije koja će iz nje izaći.

Ovo je prva zvanična bilateralna poseta Zelenskog Srbiji otkako je postao predsednik. Vučić je objavio večeru na Instagramu i dao joj uobičajen diplomatski okvir - susret, kaže, treba da doprinese daljem razvoju odnosa između Srbije i Ukrajine i saradnji u oblastima od zajedničkog interesa. Dodao je da je veče služilo da se otvore teme za formalne razgovore koji slede, „posebno o evropskom putu naših zemalja”, ali i da se gostima približi duh Srbije. Zelenskog je na aerodromu „Nikola Tesla” dočekala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Poseta koja je odlagana više puta

Dalje je zanimljivije. Prema diplomatskim izvorima koje citira nemačka štampa, poseta je bila dugo planirana i odlagana više puta, a deo Kijeva joj se oštro protivio - upravo zbog proruske pozicije Beograda. Nemački analitičari je čitaju pre svega kao politički signal, iako će se zvanični razgovori vrteti uglavnom oko ekonomskih tema. Novinar Mihael Martens formuliše ono što svi znaju, a retko se piše ovako direktno: simpatije prema Rusiji i prema Vladimiru Putinu nigde u Evropi nisu tako izražene kao u Srbiji.

Pa zašto onda večera sa Zelenskim? Čitanje koje nude nemački izvori je hladno proračunato: beogradsko rukovodstvo očigledno ne veruje da će Putin izvojevati odlučujuću pobedu u Ukrajini. Zato jača kontakte sa Kijevom, bez da prekine one sa Moskvom. Nije promena strane - to je držanje dvojih vrata otvorenim dok se ne vidi na koju će duvati vetar.

Municija koju su svi znali, a niko nije priznavao

Najotvoreniji deo cele priče dolazi od Kristofera Hila, bivšeg ambasadora SAD u Beogradu. On priča da je na početku njegovog mandata ukrajinski ambasador došao sa spiskom vojne opreme hitno potrebne na bojištu, a njegov tim je proverio da li Srbi mogu da ispune te narudžbine. Mogli su. Potom su, kaže Hil, SAD počele da podržavaju otkup značajnih količina srpske municije za koju su znale da je Ukrajini očajnički potrebna.

Istovremeno Hil odbacuje prigovore da se Beograd nije priključio sankcijama: prema njemu, Srbija može da preduzme daleko značajnije mere nego da igra sporednu ulogu u sankcionim režimima. I dodaje da nije bilo prodaje srpskog oružja Rusiji, barem ne u količini vrednoj pomena. Znači - retorika ide u jednom pravcu, tovarni listovi u drugom. Koliko puta smo videli tu podelu rada na ovim prostorima?

Dronovi, Emirati i sporazum koji će čekati do 2027

Od vojne saradnje očekuje se i nešto konkretno, iako zvanično nepotvrđeno - moguća zajednička proizvodnja dronova, koju bi, prema istim izvorima, mogli da finansiraju Ujedinjeni Arapski Emirati na srpskoj teritoriji. To je ona vrsta aranžmana gde svako dobija nešto i niko ne mora javno da objašnjava zašto.

Ekonomski deo je sporiji. Ukrajina i Srbija pregovaraju o sporazumu o slobodnoj trgovini, ali bi njegova primena mogla da se odloži do početka 2027. godine. Marko Čadež, predsednik srpske privredne komore, kaže da i srpska i ukrajinska ekonomija imaju interes od takvog sporazuma. Najglasnije se pominje spoj ukrajinskog IT sektora, koji je uspeo da radi i u uslovima rata, sa srpskom tehnološkom industrijom koja raste.

Ostaje pitanje koje vredi postaviti iz Skoplja. Srbija je godinama opisivana kao zemlja koja neće da bira, a baš to nebiranje joj sada dozvoljava da primi i Zelenskog i da zadrži liniju prema Moskvi. Kuda to vodi - ka stvarnom ulasku u EU ili ka još jednoj deceniji u čekaonici - pokazaće ono što će se potpisati, a ne ono što će se izjaviti posle večere.