Ramzan Kadirov je javno izjavio da neće poslati čečenske borce da pomognu Iranu u konfliktu sa SAD i Izraelom. Izjava je toliko neočekivana koliko je proračunata - Kadirov govori o "braći" dok pažljivo meri posledice.

"Oni vode borbu protiv naše braće. Duboko me žalosti da gledam kako mirni građani, stanovnici trećih zemalja, postaju žrtve ovog konflikta", izjavio je Kadirov. Humanitarna zabrinutost od čoveka čije jedinice su poznate po brutalnosti u Ukrajini - kontrast je težak za gutanje.

Zanimljivo je ono što Kadirov nije rekao direktno, ali jasno je naglasio: pomoć bi bila "potpuno realna" ako napadi ne bi pogađali susedne arapske zemlje. Znači, problem nije rat - problem je ko strada.

General-lajtnant Apti Alaudinov, komandant jedinice "Ahmat", ranije je izrazio spremnost da se bori rame uz rame sa Iranom. Dve suprotstavljene pozicije od dva čečenska lidera - što govori o unutrašnjim pukotinama u ruskim vojnim i političkim krugovima.

Moskva balansira između Teherana i realnosti Bliskog istoka. Kadirov igra isti ples - dovoljno lojalan za Kremlj, dovoljno "nezavisan" za muslimanski svet. Da li neko zaista veruje da je ova izjava spontana, a ne precizno kalibrisana poruka?