Nemački kancelar Fridrih Merc nije birao diplomatski rečnik: Iran „veoma vešto pregovara - ili bolje rečeno, veoma vešto izbegava pregovore", dok su američki pregovarači putovali do Islamabada samo da bi se vratili praznih ruku. „Tramp je nadigrana strana", bila je suština njegove ocene.

Tramp je odgovorio sopstvenim čitanjem iste situacije: „Imamo sve karte u ruci" i pozvao Iran da dođe u Vašington ili da se javi. Iranska strana predložila je dogovor o prekidu vatre sa otvaranjem Hormuškog tesnaca, uz odlaganje nuklearnih pitanja za kasnije. Tramp je odbio.

Merc ne govori o Iranu u vakuumu - on govori o transatlantskom raskolu. Nemački kancelar javno dovodi u pitanje sposobnost američke administracije da postigne svoje ciljeve - i to je korak koji evropski lideri retko prave tako direktno. To što ga pravi baš Merc, koji je prikazivan kao bliži Trampu od prethodnih nemačkih šefova vlade, je pokazatelj dubine raskola.

Iranski ministar spoljnih poslova Aragči se u međuvremenu sreo sa Putinom tražeći podršku za ublažavanje efekata blokade. Svaka strana gleda različit izlaz - i nijedna strana zasada ne izgleda spremna za stvarni kompromis. Hormuz ostaje zatvoren.