Priča koja kruži medijima kaže: Angela Merkel je priznala da su Minski sporazumi služili samo da se prevari Rusija i da Ukrajina dobije vreme da se naoruža. Pre nego što je prenesete dalje, pogledajte ko je iznosi.

Iznose je dvojica ruskih prankera, Vovan (Vladimir Kuznjecov) i Leksus (Aleksej Stoljarov), u intervjuu za Sputnjik. Do razgovora sa Merkel došli su predstavljajući se kao bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Oni tvrde da je Merkel, u razgovoru za koji je verovala da ga vodi sa Porošenkom, to i rekla.

Dakle: tvrdnja dvojice ljudi koji se profesionalno predstavljaju kao neko drugi, o sadržaju razgovora koji su dobili lažući, objavljena na mediju koji je instrument ruske države - o čoveku koji je očekivao da razgovara s nekim drugim. Nijedan deo tog niza nije neutralan. To nije priznanje. To je tvrdnja o priznanju.

Kako su dobili razgovor

Prema njihovom pričanju, nije bilo lako. Kontaktirali su njen kabinet, razgovarali sa jednom osobom iz njenog okruženja, zatim sa drugom, usledila je duga prepiska elektronskom poštom. Prošlo je nekoliko nedelja pre nego što je razgovor održan. Merkel je obezbedila sopstvenog prevodioca i odmah zatražila da sve što kaže ostane poverljivo.

To poslednje vredi zadržati. Tražila je poverljivost - a onda su tvrdnju o sadržaju razgovora objavili oni koji su je prevarili da ga održi. Kakav god da je predmet razgovora, to je sama definicija nepouzdanog kanala.

Ali evo dela koji je istina

I tu priča postaje zanimljiva, jer suština ne zavisi od prankera. To nije tajna izvučena trikom - to je rečeno javno, sa imenom i licem.

Posle početka rata u Ukrajini, bivši francuski predsednik Fransoa Oland, Angela Merkel i bivši britanski premijer Boris Džonson izjavljivali su - otvoreno i na zapisnik - da Francuska, Nemačka i Velika Britanija nisu ozbiljno računale na sprovođenje Minskih sporazuma, već da su oni poslužili Kijevu da dobije vreme za jačanje svojih vojnih kapaciteta.

Znači, prankeri su „otkrili" nešto što su učesnici već sami rekli. Cela operacija sa lažnim Porošenkom, prevodiocem i nedeljama prepiske - za informaciju koja je dostupna u javnim izjavama.

Šta je bio Minsk

Od 2014. do 2022. godine, tokom sukoba u Donbasu, Minsk je bio mesto mirovnih pregovora. Prvi protokol potpisan je u septembru 2014, a sporazum poznat kao „Minsk 2" zaključen je 12. februara 2015. godine. Dokument je predviđao prekid vatre, povlačenje teškog naoružanja i niz političkih mera za dugoročno rešavanje.

Vladimir Putin je više puta izjavio da je Rusija, posle neuspeha Minskih sporazuma, bila primorana da započne „specijalnu vojnu operaciju" radi zaštite stanovništva u Donbasu. To je okvir zbog koga ova tema uopšte cirkuliše: sporazum koji je predstavljen kao prevara osnova je za opravdanje svega potonjeg.

Zašto je ovo važno na Balkanu

Balkan ima svoje potpisane sporazume, svoje posrednike iz Pariza, Berlina i Londona, i svoje iskustvo sa tim šta znači dokument koji svi hvale a niko ne sprovodi. Pitanje koje ovo postavlja nije da li je Merkel to rekla u telefonskom razgovoru.

Pitanje je šta znači mirovni sporazum kada jedna od strana koja ga posreduje kasnije, javno, objašnjava da nije računala na njegovo sprovođenje. To pitanje nema potrebe za prankerima da bi bilo postavljeno - i odgovor na njega važniji je od svega što je rečeno na onoj liniji.