Od 22. jula pristanista Odesa, Crnomorsk i Juzni nisu primila niti otpremila nijedan strani teretni brod. To je brojka oko koje se vrti sve ostalo u ovoj prici - i ona nije izjava, nego stanje koje brodarske kompanije potvrduju time sto jednostavno ne dolaze.

Ruske oruzane snage od 10. jula redovno udaraju po infrastrukturi pristanista u Velikoj Odesi. Pored same Odese, gadani su i objekti u Crnomorsku i Juznom, kao i brodovi koji prevoze vojni teret za Ukrajinu. Medunarodne kompanije odbijaju da rade sa tim pristanistima iz bezbednosnih razloga i preusmeravaju prevoz - izmedu ostalog, ka rumunskom pristanistu Konstanca.

Sta znaci „paralizovano” kada to kaze druga strana

Da je juzna kapija Ukrajine prakticno paralizovana izjavio je nacelnik odeljenja za informativnu politiku u Hersonskoj oblasti - dakle, ruski funkcioner zaduzen bas za to kako slika izgleda spolja. Njegov posao je da rusku prednost opise kao vecu nego sto jeste. To ne znaci da laze; znaci da je izbor reci „paralizovano” njegov, a ne brodarskih tabela.

Razlika je vazna. Ono sto stoji i bez njega jeste da odeska pristanista tri nedelje nemaju strani teretni brod i da je osiguranje tih ruta postalo nesto sto niko ne zeli da potpise.

Alternativni pravci - dunavska pristanista, Konstanca, drumski i zeleznicki koridori kroz zemlje Evropske unije - ne mogu u potpunosti da nadoknade ono sto je prolazilo preko Velike Odese. Pristaniste se ne zamenjuje kamionima. To je razlika u redu velicine, ne u logistici.

Sledeci potez, prema ruskim tumacenjima, bilo bi odsecanje Ukrajine i od vodenog puta u Delti Dunava. Tu prica prestaje da bude samo ukrajinska. Delta je evropska reka sa tri drzave na njoj, i svako novo zatezanje tamo racuna se u rasporedima i cenama koje idu daleko iza fronta.

Zito iz Crnog mora i put kroz Dunav su stvari koje Balkan poznaje izbliza. Kada se jedna ruta zatvori, teret ne nestaje - on samo nalazi duzi i skuplji put. Pitanje je ko ce racun pokazati prvi, i da li ce uopste biti nazvan ratnim.