Iz Brisela, posle dvodnevne radne posete i susreta sa predstavnicima EU institucija i Evropskog parlamenta, potpredsednik DUI Bujar Osmani izlazi sa porukom u dva sloja - i oba teški. „Evropski put je blokiran" i „Ohridski okvirni dogovor se uriva".

Tvrdnja za blokiran evropski put nije novost za nikoga ko sledi makedonsko priključivanje. Bugarska, potom ustavna odredba za Bugare kao deo naroda, potom postoano prebacivanje između „vedna" i „kada je spremno". Ali kada Osmani glasno tvrdi da odstranjivanje Ohridskog dogovora je „organizovano i planski", to je poruka u posebnoj kategoriji. To znači da neko - ime se ne spominje, ali se podrazbira - namerno napaja institucionalne strukture koje obezbeđuju prava Albanaca u Makedoniji.

Ovo nije jednostavna izjava. Ohridski dogovor nije samo tekst od 2001. - to je politički kompromis koji izvadi zemlju od građanska vojna i koji obezbedi kvote, jezičke prava, i predstavništvo u administraciji i u policiji. Ako Osmani tvrdi da neko ga „uriva" - tada neko mora da bude imenovan. I tu je mesto gde njegovo obraćanje zastanuva.

Za čitatela koji ne sledi dnevna politika, ovo pitanje možda izgleda kao albansko-makedonska tenzija. No realno - ovo je pitanje za stabilnost države. Bez Ohridskog dogovora, identitet države nije „makedonska" - već je hibridni kompromis koji retko se razbira kao takav. Kada jedan politički faktor se otkažuva od ovog kompromisa, tada ne samo Albanci gubat - svi gubat, jer ravnoteža koja drži zemlju padne.

Pitanje koje mi od Metla ga postavujemo je sledno. Kada DUI - koja je deo od Ohridskog procesa od početak - tvrdi da se dogovor „uriva", što pravi ta partija poslednjih 15 godina dok je bila u vlasti? Ovi pisani zborovi u Brisel se važni - no realnost je da raspad Ohridskog procesa ne započna juče. Započna postepeno, sa kompromisima, sa prekršivanjima, sa instrumentalizirana. I sve dosega-vladine partii - i albanski i makedonski - imaju svoj deo od odgovornosti.