Voz je kasnio. Osam ljudi stajalo je na peronu i čekalo ga - poslednji prigradski voz kojim se ljudi iz Brovarija vraćaju kući posle smene. Projektil je stigao prvi. Nijedan od njih se nije popeo nigde.

To se dogodilo na stanici Kvitneve, na rubu Brovarija istočno od Kijeva, tokom jedne od najžešćih noći od početka rata u tom delu Kijevske oblasti. Ruski projektil pogodio je drvored neposredno iza stanice, a udarni talas zahvatio je peron. Ujutro su tela još ležala pored šina - a nekoliko metara dalje železničari su već popravljali oštećeni kolosek. To je slika koja kazuje celu priču o ovom ratu: smrt i rutina jedno pored drugog, bez pauze između njih.

Ukupan račun noći je najmanje 17 poginulih u Kijevu i okolini, sa desetinama povređenih. Posle ponoći Rusija je poslala 24 balistička i četiri hipersonična projektila ka gradu i oblasti, veliki deo usmeren ka skladištima u Brovariju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da su mete bila skladišta civilnih preduzeća.

Noć u kojoj su odletele čak i čarape

„To je bila najstrašnija noć u mom životu”, ispričala je 48-godišnja Anastasija. Dron je pogodio kuću u kojoj su bile njena majka i gluva i slepa baka. Dva gornja sprata su uništena - niko od njih nije povređen. Komšije i ekipe hitnih službi pomogle su im da izađu iz zapaljene kuće.

„Znate kad kažu da projektil koji je namenjen vama nikada nećete čuti? Tačno tako je bilo”, kaže ona. Udarni talas jedne eksplozije bio je toliko jak da su joj, kako opisuje, „odletele čak i čarape”. „Oduvek sam se pitala zašto ljudima koji prežive eksploziju odlete cipele. Upravo to se desilo.”

Direktorka onlajn-prodavnice Rozetka, Irina Čečotkina, objavila je da je njihov distributivni centar u Brovariju potpuno uništen. Tog dana je trebalo da napiše tekst za 21. rođendan kompanije i zahvali kupcima i timu. Umesto toga, kako je napisala, noć je provela gledajući kako njeno životno delo gori posle udara tri balistička projektila.

Sirena se nije oglasila

44-godišnja vaspitačica Oksana Žirnjak kaže da pre prvih eksplozija nije bilo nikakvog upozorenja za vazdušnu opasnost. „Nije bilo uzbune. Nisu je oglasili. Zatim su usledile tri eksplozije, jedna za drugom. Iz spavaće sobe smo videli bljesak. Potrčala sam ka detetu i legla preko njega.”

To je detalj koji vredi zadržati, jer objašnjava više od svih izjava. Rusija poslednjih nedelja sve češće poseže za balističkim projektilima - upravo zato što ukrajinska protivvazdušna odbrana hronično nema dovoljno raketa koje mogu da ih presretnu. „Presretači balističkih projektila mogli su da spasu živote ljudi koji su danas poginuli”, napisao je Zelenski. Drugim rečima: razlika između osmoro mrtvih na peronu i osmoro putnika koji kasne kući meri se u isporučenoj opremi.

Oksana ima i poruku, i ona ne traži sažaljenje: „Teško nam je, posebno onima koji imaju decu. Samo nemojte da nas zaboravite. Pomozite nam, jer sami ne možemo da izdržimo.” Balkan zna ovu rečenicu napamet - i zna koliko brzo svet prestaje da je sluša kada rat prestane da bude nov.