Sobranje danas raspravlja o rekonstrukciji Vlade, a premijer Hristijan Mickoski obrazložio ju je poznatom retorikom: „Vlada nije mesto za komfor, nego za rezultate." Lepe reči - ali iza njih se krije ono što svaka rekonstrukcija zapravo znači: zamena fotelja.

Promene zahvataju šest resora. Odlaze ministri za pravdu (Igor Filkov), zdravstvo (Azir Aliu), poljoprivredu (Cvetan Tripunovski), socijalnu politiku (Fatmir Limani), kulturu (Zoran Ljutkov) i jedan ministar bez resora. Na njihovo mesto dolaze nova imena - među njima Jeton Šašivari na pravdu, Sašo Klekovski na zdravstvo i Đoko Velkovski na socijalnu politiku.

Mickoski brani preuređivanje kao princip: „Načelo odgovornosti važi jednako za sve." Pohvalio se i rezultatima - budžet za kulturu navodno je porastao sa 768 miliona na preko 1,07 milijardi denara, a za poljoprivredu je raspodeljeno preko 15 milijardi denara od jula 2024. naovamo.

Ali da postavimo pitanje koje svaki građanin misli: ako su ovi ministri radili tako dobro kako se sada hvale, zašto se menjaju? A ako nisu radili, zašto su tako dugo stajali na funkciji? Rekonstrukcija se uvek prodaje kao osveženje, ali je često samo nova raspodela istih stolica među istim ljudima.

Opozicija je već nazvala potez „teatar za narod". I tu je pravi test - ne koliko će ministara biti smenjeno danas, nego da li će novi doneti nešto različito za običnog građanina, ili će samo preuzeti iste fotelje sa novim imenima na vratima. Rezultati, kako veli sam premijer, jesu ti koji će reći - ali njih vidimo tek pošto se kamere ugase.