Kuće srušene bez sudske odluke. To je rečenica oko koje se vrti cela priča s Kosova, a sada je i Evropska unija morala da progovori. Kancelarija EU u Prištini izrazila je zabrinutost zbog srušenih kuća kod jezera Gazivode, gde se, prema gradonačelniku Zubinog Potoka, rušenje dogodilo 21. jula - bez opštinske dozvole i bez sudske presude.

EU nije birala meke reči. Izrazila je „žaljenje” zbog rušenja i upozorila na nepoštovanje zakonom propisanih postupaka - ne samo u ovom, već i u nekoliko drugih slučajeva od februara ove godine naovamo. Kada Brisel kaže da se nešto ponavlja, to nije slučajna napomena. To je obrazac.

Zahtevi su konkretni: hitno zaustavljanje svih daljih rušenja, prisilnih iseljenja i zauzimanja imovine; da vlasti kontaktiraju zahvaćene stanovnike i opštine radi zakonskih rešenja; da uloga kosovske policije ostane strogo u okvirima njenog mandata. EU traži i veću transparentnost i odgovornost, kao i sprečavanje sličnih postupaka u budućnosti.

U jezgru svega ovoga stoji princip koji ne zavisi od toga čija je kuća srušena - vladavina prava. EU baš to naglašava: pravna država, proporcionalnost, pravo na svojinu, ljudska prava i delotvorni pravni lekovi. Kada institucija koja postoji da bi štitila ove stvari ćuti ili gleda u stranu, pitanje nije etničko - pitanje je da li zakon uopšte važi.

A to je pitanje koje Balkan postavlja decenijama. Koliko puta smo gledali buldožer da stigne pre sudije? Koliko puta se „vanredna situacija” upotrebila kao izgovor da se preskoči postupak? Kada država može da ruši bez papira, tada te nikakav papir više ne štiti - ni tvoj.

Ostaje da se vidi da li će zabrinutost Brisela prerasti u nešto više od saopštenja. Dosadašnje iskustvo regiona s evropskim „žaljenjima” ne budi prevelike nade. Ali sama činjenica da se rušenja ponavljaju od februara, i da tek sada dobijaju glasnu reakciju, govori koliko sporo se kreće mehanizam kada je vladavina prava to što se gazi.