Opozicija koja se ponaša kao da je još na vlasti - to je slika koju VMRO-DPMNE želi da nametne. Partija je izašla sa saopštenjem u kome tvrdi da SDS i DUI, iako su sada u opoziciji, nastavljaju da pokušavaju da „zakoče reformski proces". Drugim rečima - za svako kašnjenje, krivi su prethodnici.

Retorika je poznata do koske. Svaka vlast, čim sedne u fotelju, otkrije istog univerzalnog krivca - one pre nje. Kad nešto ne ide, razlog je uvek „nasleđeno stanje" ili „opstrukcija opozicije". Pitanje koje se retko postavlja je: ako opozicija zaista može da zakoči sve, čemu onda služi većina u vlasti?

Reforme, naročito one vezane za evropski put, nisu pitanje retorike nego rezultata. Građane ne zanima ko koga optužuje - zanima ih da li se menja nešto u njihovom životu. A optuživanja između vlasti i opozicije, koliko god punila saopštenja, retko pune frižidere.

Balkanska politička scena se decenijama hrani istim receptom - dele se uloge heroja i prepreka, menjaju se mesta posle svakih izbora, a suština ostaje ista. Danas VMRO optužuje SDS i DUI; juče je bilo obrnuto. Pitanje za građanina nije ko govori, nego kad će neko konačno početi da radi.