VMRO-DPMNE započela je poslednju presmetku sa opozicionim vodičem Venkom Filipčem. Prema partiji, lider SDSM-a je „bez crvenih linija" - i relativizira bugarsku negaciju Makedonije dok istovremeno drži evropsku retoriku. Drugačije rečeno - prodaje političku dvojnu igru.

Tačke optužbe su konkretne. Prvo - da Filipče ne pokazuje jasnu poziciju protiv bugarskih tvrdnji za makedonsku naciju i jezik. Drugo - da se njegovi bliski saradnici proruski biznismeni. Imena koja VMRO ističe - Onishchenko, Borče Markovski i Miodrag Divijević Daka - su ljudi sa dugom istorijom tvrdenja za veze sa Moskvom, i sa delovnim linijama koje opozicija već godinama kritikuje.

Manasievski, portparol VMRO-DPMNE, postavlja centralno pitanje - kako SDSM može da tvrdi evropsku orijentaciju ako su najbliski saradnici njihovog lidera ljudi sa proruskom orijentacijom i sumnjivim delovnim vezama? Partija tvrdi da ova razlika između „retorika" i „praksa" nije slučajna, već da odslikava duboku kontradikciju u liderstvu Filipčea.

Normalno, SDSM sve ovo će ga odbije kao politička taktika - i verovatno je u pravu što se odnosi do tajminga. Ali pitanje koje makedonski mediji retko postavljaju glasno je poinaku postavljeno. Koje tačno su finansijske linije koje stoje iza dveju najvećih partija? Od kade dolaze pari za kampanju? U kojoj meri makedonska politika se odlučuje u Vienu, Moskvi, Sofiji ili Briselu - namesto u Skoplju?

Pitanje je retoričko - no odgovor je realen. Politika bez transparentne finansije je politika u koju narod realno nema glas. Cel Balkan ga zna to. No malkumina imaju hrabrost da go kažu glasno - jer i tie samite ih primaju iste pari.