Džuli Dejvis, privremeni ambasador SAD u Ukrajini, napušta Kijev. Nije prvi takav slučaj. Njena prethodnica Bridžit Brink napustila je istu poziciju pre godinu - i otad do sada Vašington nema postojanog ambasadora u jednoj od najkritičnijih svetskih tačaka.

Izvor problema je javan i nedvosmislen - Dejvis je "frustrirana od Trampa" zbog njegove oslabljene podrške za Ukrajinu. Posle 30-godišnje diplomatske karijere, ona će se penzionisati. Istovremeno je držala i akreditaciju kao ambasador na Kipru.

Brink, njena prethodnica, otišla je još napred. Sada se kandidira za Kongres kao demokratkinja u Mičigenu, sa otvorenom kritikom prema Trampu za "korupciju i popuštanje na Putina". Prevod - American foreign service nije grupisana u neutralnim službiteljima, već u ljude koji otvoreno govore protiv šefa države. To je bezprecedentno.

Triger za prvu ostavku u aprilu 2025. bila je Trampova verbalna presretka sa Zelenskim u Ovalnoj sobi. Po njoj Tramp je suspendovao vojnu pomoć i razmenu obaveštajnih informacija sa Kijevom na nekoliko nedelja. Od tada Stejt Department ušao je u režim kontrole štete, ali šteta je već bila naneta.

Istorija se ponavlja. Tramp je 2019. otpustio Mari Jovanovič sa pozicije ambasadora u Ukrajini, ocenjujući je kao "nelolanu". Sada se povlače i oni koji su u teoriji trebali da budu lolojni. Bela kuća zaobišla je diplomatske kanale i od 2025. funkcioniše preko privatnih veza - Stiv Benon, Džared Kušner, i bliska lica iz sopstvenog kruga.

Za Balkan ovo je kritičan signal. Bez ambasadora u Kijevu, bez ambasadora u Skoplju desetinama meseci, bez redovnih diplomatskih kanala - američka politika u regionu zavisi od privatnih kontakata trojice ljudi. Kada jedan od njih traži pizzeria i sredi dogovor, takva je diplomatska mapa za danas. Da li je to strategija, ili samo šteta čekamo da dobije ime?