Amerika je ovo uradila. Bez objave rata, bez rezolucije UN, bez ičega - jednostavno je blokirala celu iransku obalnu liniju. Od 16 časova, američka mornarica stoji pred Hormuškim Tesnаcom kao zid, a niz njega svakodnevno prolazi oko 2 miliona barela nafte. Znate šta to znači za svetsku ekonomiju? Nafta je već prešla granicu od 102 dolara po barelu.

Iranska Revolucionarna garda ne ostaje dužna. "Svaki brod koji blokira naša pristaništa završiće na morskom dnu" - poručuju iz Teherana. Da li blefiraju? Možda. Ali kada neko ti zatvori jedini izlaz ka svetu, retorika je najmanji problem.

I ovde stvari postaju interesantne. NATO članice odbile su da učestvuju u blokadi. Britanija ne želi da se umeša. EU ispituje strateške ciljeve cele operacije. Znači, Vašington sam u ovom - а tvrdi da brani "međunarodni red". Koji međunarodni red, kada ni saveznici se ne slažu?

Kina je nazvala blokadu "suprotnom interesima međunarodne zajednice". I nije grešila - kada jedna zemlja odluči da kontroliše protok nafte za celu planetu, to nije bezbednosna operacija, to je ekonomski rat. EU je već potrošila 22 milijarde evra više za energetski uvoz. Dvadeset i dva milijarde. To se plaća u bolnicama, školama, platama - istrošenim zbog geopolitičkog pokera u kome Evropa nije ni igrač.

Pregovori s Pakistanom su propali, ali diplomatski kanali formalno ostaju otvoreni. Koliko vrede otvoreni kanali kada imaš razarače ispred vrata? Iz Teherana, pak, podsmevaju se cenama goriva u samoj Americi. Ironija je debela - blokiraš tuđu naftu, a tvoji građani plaćaju rekordne cene na pumpama.

Na Balkanu znamo kako izgleda kada moćne sile odlučuju šta je "red" a šta ne. Pitanje je samo - da li se ovaj put zaustavi pre nego što posao izađe izvan kontrole, ili smo već predaleko?