Dubai pomera od simbola „bezbedno bezbogatsko mesto" - do primer kako cela ekonomija može da se sruši za nekoliko sedmica. Posle iranskih napada sa dronovima i projektilima na infrastrukturu Emirata, berze u Dubaiu i Abu Dabiju izgubile su oko 120 milijardi dolara vrednosti. To nije korekcija - to je beg.

Popunjenost hotela pala sa 70-80 procenata na oko 20. Avio-saobraćaj - smanjen za dve trećine. Turistička industrija praktično je u likvidaciji. Samo u februaru, oko 30.000 nemačkih turista ostalo je zaglavljeno bez mogućnosti za vraćanje. I dok zvanični stranski posetitelji raspravljaju za vraćanje letova, lokalni bogataši već su odlučili: pare se prenose u Singapur i Švajcarsku.

„Sve više klijenata pita kakva je alternativa," veli Rajan Lin, advokat u singapurskoj kancelariji Bayfront Law. Isto potvrđuje i Til Kristijan Budelman, privatni bankar u švajcarskom Bergosu: „Zaštita kapitala sada se određuje sama po geografiji, ne po danočnoj optimizaciji."

Stručnjak za zaljevske države Sebastijan Cons iz instituta Carpo veli da je udar dvostruko bolan za Dubai: ekonomski i reputacijski. Deset godina građena slika „mekog mesta za bogatstvo" - kule koje ne padaju, aerodrom koji ne staje, bankarstvo bez pitanja - sada je puknuta. Ne zauvek, ali za nekoliko godina sigurno. A u industriji za reputacije, nekoliko godina je večnost.

Za Balkan ovo je lekcija za koju smo plaćali i prethodno: nijedna scena nije „imuna" na geopolitiku. Možeš da budeš Dubai. Možeš da budeš Bejrut. Možeš da budeš Skoplje 90-tih. Pitanje je na koji silni državi ste na putu, a ne koliko zvezda ima hotel. Cene nafte i plina širom regiona pokazuju još jedan efekat - blokirani Hormuz nastavlja da pukne kapakata na petrohemijskim izvozima, a to znači da i naša benzinska pumpa oseća dalečni udar.