Priča koja je zapalila društvene mreže: američki general navodno odbio da Donaldu Trampu da nuklearne kodove tokom krize sa Iranom. Bela kuća kategorično demantuje. Ali da li je priča važna čak i ako nije istinita?

Narativ potiče od Larija Džonsona, bivšeg oficira CIA, koji je u podkastu "Judging Freedom" tvrdio da je na sastanku u Beloj kući 18. aprila general Den Kejn, predsednik Združenih načelnika, odbio naređenje predsednika. Snimak generala kako ide kroz dvorište Bele kuće pognutom glavom predstavljen je kao "dokaz."

Činjenice nasuprot narativima

Nijedan kredibilan medij ili vladini funkcioneri nisu potvrdili da je Tramp tražio aktiviranje nuklearnog arsenala. Čak je i republikanski senator Tom Tilis rekao da bi mu "trebala potvrda iz nekoliko izvora" pre nego što uopšte komentariše.

Sama struktura američke nuklearne komande pobija dramatični scenario. Predsednik Združenih načelnika je savetnik, ne operativni komandant. Zakonski izdata predsednička naredba mora se izvršiti - ne može jednostavno biti odbijena na sastanku. Tako nešto bi bila ustavna kriza bez presedana.

A za kredibilitet Džonsona: bivši oficir CIA redovno se pojavljuje na ruskim državnim medijima i promoviše prokremljevske narative. 2017. godine izneo je neosnovane tvrdnje o britanskoj obaveštajnoj službi - tvrdnje koje su i London i Vašington odbacili.

Priča je klasičan primer kako funkcioniše dezinformacija: uzmi stvarni događaj (sastanak od 18. aprila), dodaj dramatiku (nuklearni kodovi), plasiraj ga preko navodnog "insajdera" - i pusti internet da sam završi posao. Da li je važno što nije potvrđena? Za milione ljudi koji su je već podelili - nimalo.